Upoznajte Tamaru Jokić, pevačicu i kantautorku iz Valjeva, koja trenutno živi i stvara u Njujorku. Tamara je nakon završenih studija na čuvenom Berkli univerzitetu imala priliku da sarađuje sa nekim od velikih imena iz sveta muzike, poput portugalske fado pevačice Marize i bosanske pevačice Amire Medunjanin, a uskoro nam predstavlja i svoj solo album – za portugalski Sony Music. Ona je prva pevačica sa naših prostora koja je potpisala ugovor sa Sony Musicom, a više o njenom najnovijem albumu, uspešnoj karijeri i muzičkim kolaboracijama, ljubavi prema zvucima Mediterana i Balkana i o tome zašto krije svoje snove za budućnost, saznajte u nastavku teksta.
Da počnemo sa jednim standardnim – kako si? Iza nas je nimalo laka pandemijska godina, da li je ona uticala na tebe, tvoju kreativnost, pogled na život?
Hvala na pitanju, dobro sam. Teška godina je iza nas, ali mislim da polako izlazimo iz onog najgoreg perioda, bar se nadam. Uticala je na svaki način, kreativni, profesionalni, privatni deo svakodnevice, ali i na buduće planove. S druge strane, dobro je što me ova situacija uči strpljenju, što mi nije najjača strana.
Diplomirala si na Berkli koledžu u Bostonu. Kako je došlo do tvog odlaska u Boston i da li je ovaj univerzitet otvorio mnoga vrata na tvom muzičkom putu?
U Boston sam došla tako što sam dobila visoku stipendiju za Berkli koledž kada sam radila audiciju u Peruđi, u Italiji. Nekoliko meseci nakon toga sam se preselila u Ameriku i počela svoje studije tamo, a nisam ni slutila da je to možda i nešto najbolje što sam uradila za sebe. U muzičkom, umetničkom i društvenom smislu, sredina Berklija mi je pružila i više nego što sam sanjala. Svakako, otvorio je mnoga vrata, a ona koja je trebalo je i zatvorio, da bi se neki drugi putevi ubrzali i prolepšali.
Sarađivala si sa nekim od svetski poznatih imena iz sveta muzike. Za koju saradnju bi rekla da ti je bila najznačajnija, a za koju da je bila najizazovnija za tebe?
Ne bih mogla da izdvojim jednu najznačajniju, ali mogu da kažem da mi je uvek najveći izazov kada sarađujem sa pevačima. Spojiti dva ili više glasova u jednu lepu i skladnu celinu je pravi muzički izazov, jer, svako od nas ima drugačiji glas, boju, način disanja. Da se postigne taj savršeni sklad potrebno je povezati se sa umetnikom pored sebe i na višem nivou nego što su to same note i puka melodija.
Uskoro izdaješ album za portugalski Sony Music, kao prvi i jedini umetnik sa naših prostora koji će to učiniti. Kako se osećaš i šta možemo očekivati od ovog albuma?
Osećam se veoma počastvovano i uzbuđeno zbog toga, bilo je dragoceno iskustvo sarađivati sa tako velikim i umešnim profesionalcima. Veoma se radujem i mislim da je album koji sam snimila sa celim timom zaista predivan. Na albumu ćemo čuti pesme na portugalskom i španskom jeziku, koje plivaju u vodama portugalskog fada, španske kople i mediteranskog popa.
25. 8. te premijerno možemo slušati na nastupu povodom novog albuma, u Bitefartcafeu u Beogradu. Da li i dalje osećaš tremu pre nastupa i imaš li neki ritual kojim uspevaš da je odagnaš?
Uvek imam malu tremu, a ovog puta možda i malo veću nego inače zbog duge pauze koja je iza mene. Svakako, uzbuđenje i radost su daleko jači i jedva čekam da se popnem na binu sa sjajnim bendom i ispevam dušu tog 25. avgusta u Letnjem Bitefu na Kalemegdanu. Sviraću sa divnim muzičarima i ljudima, a repertoar će biti sazdan od mojih najdražih autorskih kompozicija i starijih obrada.
Šta za tebe predstavlja muzika? Šta bi izdvojila kao njenu najveću vrlinu?
Muzika je sloboda, a to je ujedno i njena najveća vrlina.
Koje pesme uvek možemo naći na tvojoj plejlisti?
Judia od Mor Karbasi, Gaivota od Amalije Rodriges, Otišo sam dođavola od Petra Z, Heart in a Book od SCHIME benda, Soul Seeker od Pere Krstajića, Painting od Šai Maestra.
Za tvoju muziku se može reći da je fuzija mediteranskog i balkanskog zvuka. Šta te privlači kod jednog, a šta kod drugog?
Nisam ni ja sigurna šta je to tačno, jer to zaista traje odmalena. Pevam otkako imam 6 godina, i oduvek su me privlačili ti zvuci, zaista. Možda je to emocija, ili skale koje se koriste u ovim stilovima, glasovi koji su uvek prodorni ili priče koje sve te pesme pričaju.
Kako je pevati na jeziku koji nije tvoj maternji jezik? Da li se emocija lakše prenosi kroz maternji jezik ili to u tvom slučaju nije presudno?
Nije presudno, mislim da i u mom, a i u slučaju mnogih pevača to nije presudno.
Ko je bio tvoj prvi muzički uzor?
Gitarista Visente Amigo.
Uz koju pesmu uvek možeš da zaplačeš?
Ovih dana je to Bolero de Vicente od Visentea Amiga. Ali, mogu biti i mnoge druge, nije me teško rasplakati (smeh).
Koji su tvoji planovi za budućnost i šta je san koji želiš da ostvariš?
O tome uvek ćutim koliko mogu da se suzdržim. Za sada, čekamo album i posle pričamo dalje, jedva čekam!
Naslovna fotografija: Jana Mitrović
Jovana Pantić
