Jedini restoran koji je postojao od kada ja znam za sebe je kultna Ipanema, tada elitni restoran u kome su uvek klopali imućni, a onda se otvorio Soho Bar Soho. Gotivan kafić koji prvi počeo da privlači kurve, pedere i kineze i pokrenuo talas otvaranja kafića po St. Bana. Urbana legenda kaže da je dotična gospođa, majka nekog vrhovnog generala ili slično, živela iznad Soho bar Sohoa i žalila se non stop policiji, a sobzirom da je majka moćnog čike nije se moglo protiv nje. U svakom slučaju, više bih voleo da se zatvore 90% kafića po Dorćolu i da se opet otvori taj isti dobri Soho.
Mala anegdota – spuštam se ja pre sada već više od 15 godina, Dositejevom ulicom i na ćošku sa Strahinjića iz kabrioleta me pitaju sa čudnim akcentom dva tipa „ E mali, je l znaš gde je kafič ROKO BAR ROKO“, ja stanem, razmislim i kažem uljudno da su možda pogrešili i da takav bar ne postoji. Na to će oni meni „ Ma nemaš ti pojma klinac“ i dade gas kao da vozi formulu. U tom trenutku meni padne na pamet Soho bar Soho, džukele nevaspitane…
Ono što ljudi takođe ne znaju o ovoj ulici i Dorćolu (ustvari kada bolje razmislim ne znaju ništa sem da nabroje sve kafiće po redu od Kališa do Francuske i koja ulica nema prednost nad Strahinjića da mogu da prolete kolima) jeste to da se u svakom bloku nalaze prelepa dvorišta koja su podeljena zidovima i nekakvim barakama, na kojima smo takođe kao klinci blejali. Prosto je neverovatno šta se sve unutar tih kvartova može videti, ili je barem tako bilo dok se bašte nisu pretvorile u garaže ili jednostavno propale, jer su se doselili seljaci koji ne da neće da održavaju bašte svojih zgrada, nego neće da plate 300 dinara mesečno za čišćenje zgrade, a pokupovali su stanove za 300 000 evra.
Skoro mi je prijateljica ispričala upravo ovakav slučaj. Neki primitivac je kupio stan svojoj ćerkici od 100 kvadrata da ima dok studira, oboje ne umeju ni dobar dan da kažu komšijama i on odbija da plati čišćenje!?!? U šta su se ljudi pretvorili? I onda će njegova ćerka da mi izigrava elitu podignutog nosa i predstavljaće se kao mega urbana Dorćolka… E hoćes malo sutra!!!
Poznajem ljude koji su se doselili na Dorćol i, hvala bogu, prihvatili način života Dorćolaca bez pljuvanja i njima skidam kapu, jer svako, naravno, ima pravo da se doseli na Dorćol kao što su se i nama pradede, babe i roditelji doselili i nasmejani uživali u dorćolskom načinu života.
Živeti na Dorćolu, ne čini vas Dorćolcima. Biti Dorćolac je odraz svojevrsnog ponašanja i naprednog razmišljanja. Besna kola i nov stan preko veze od 100 kvradrata vam neće obezbediti mesto među pravim Dorćolcima.
Mogu da kupuju i ruše po Dorćolu, ali nikada neće moći da kupe dobri stari ćordolski način života!
DORĆOL ZAKON!!!
Izvor fotografija: unsplash.com
Nikola Trajković – Inženjer, pustolov i urbani kreativac. Zakleti Dorćolac koji najviše voli da živi svuda po malo. Život u Parizu i Istanbulu obogatio je način na koji doživljava modu.
