Ove godine u Novom Sadu, pod sloganom “Sanjaj. Stvaraj. Promeni. Postani.”, 19. oktobra, u Studiju M održaće se treća TEDxNoviSad konferencija. Svrha ove konferencije jeste da okupi ljude koji žele da čuju inovativne ideje, da promene na bolje sredinu u kojoj žive, da preispitaju svoje stavove i mišljenja… Događaj je specifičan i po tome što publiku govornici ne opterećuju dugim izlaganjima i suvišnim detaljima, već na raspolaganju imaju svega 18 minuta za prezentovanje svoje ideje. Takođe, teme o kojima se priča na ovom dešavanju su iz različitih oblasti nauke i umetnosti.
Jedan od ovogodišnjih govornika biće i Milutin Milošević, bloger, fotograf, putnik, trener.
Njegova priča se odnosi na upotrebu tuđica u srpskom jeziku i načinu uticanja na mlade generacije da lepše i sadržajnije govore i pišu
Koliko su dečački snovi uticali na vašu stvarnost?
Pošteno da kažem: ne sećam se svojih dečačkih snova, osim jednog pismenog rada iz srpskog jezika na tu temu u kome sam pisao kako želim da postanem pilot (i za to dobio neku opštinsku nagradu). Možda mi je najveća želja bila da proputujem svet. Dan danas me ne drži mesto, a poslovi koji sam radio i koje danas radim omogućavaju mi da sam stalno na putu. Još se nisam umorio!
Sećam se, opet, priče o čoveku koji je kao tinejdžer napisao spisak od sto stvari koje je želeo da ostvari tokom života. Pojedine želje su zaista izgledale neverovatne, a kažu da je on skoro pri kraju spiska. Ja sam izgleda od onih koji puštaju da nas život nosi bez previše planova i želja, koji odlučuju i deluju instiktivno. Do sada je to bilo uspešno.
Šta vas je motivisalo da počnete sa pisanjem i koje teme vas inspirišu?
Kada sam se, pre 8 godina, odselio u Ženevu, posle izuzetno napornog i zahtevnog perioda, rešio sam da se posvetim zapostavljenim hobijima. Posvetio sam se fotografiji, ali sam odlučio i da započnem sa pisanjem. Osnovna ideja pisanja je bila da našim ljudima, koje svakojaki razlozi sprečavaju da putuju, predstavim zemlje i krajeve koje sam obišao i koje obilazim. Najveći broj mojih blogova upravo povezuje moja velika interesovanja: putovanje, fotografisanje i pisanje.
Kakav savet biste dali početnicima u pisanju bloga?
Blog je specifična kategorija. Izvorno, to je internet dnevnik, koliko god danas poprimio i druge osobine i namene. Stoga početnicima preporučujem da pišu kada god imaju šta da kažu. Pri tome, budite originalni i unesite deo sebe u tekst, umesto kopiranja drugih ili jednostavnog prepričavanja događaja.
Šta mislite, zašto ljudi teže korišćenju tuđica u našem jeziku?
Mislim da su dva osnovna razloga za to. Najpre, ponekada je vrlo teško naći ili setiti se naše izvorne reči. I meni se desi da u brzini nepotrebno upotrebim tuđicu. Ovde posebno prednjače oni iz nevladinog sektora, koji su pre svega aktivisti a ne lingvisti. Sa druge strane, neki ljudi smatraju da će ono što govore imati veću težinu ukoliko iskoriste neku stranu reč. Što je ona čudnija, to im se čini da sebi daju veću važnost. Ovo se posebno odnosi na one iz sveta mode, bankarstva, medicine…
Kako uticati na ljude da manje koriste tuđice u svakodnevnom govoru?
Bogatstvo jezika zavisi u velikoj meri od njegove upotrebe. To se ne odnosi samo na govor, nego i na čitanje i slušanje. Preporučio bih čitanje dobre literature, knjiga koje su pisane sadržajno i kvalitetno, a i dalje su pitke i čitljive. Recimo, svaka rečenica Ive Andrića je lekcija za sebe i ja im se često vraćam i po nekoliko puta, isčitavam ih i analiziram. Umesto gledanja televizijskih sapunica, čitajmo dobre knjige!
