Kad neko traži sebe, znači da je izgubljen. Ali, ako znate da ste izgubljeni i želite da nađete sebe, na pravom ste putu. Izgubljenost je najbolje što vam se desilo, jer vas je dovolo dotle da se pitate šta uopšte radite, kuda idete i čemu sve to. Stanje izgubljenosti je takođe put – onaj na kome se nađete zapitani nad sobom, svojim izborima, svojim opcijama, sa osećanjem da ste sve potpuno promašili, pogrešno shvatili i uradili. Da ste toliko zastranili, da ste izgubili sebe.
Univerzum vas je doveo dotle – do osećanja dezorijentisanosti na stranputici, do osećanja da ne znate ko ste i zašto ste tu, kuda i da li uopšte možete dalje. A Univerzum radi za vas – za vaše pravo biće, za ono što stvarno jeste, čak i kad to niste i ne znate kako da budete.
View this post on Instagram
Kad se osvestite izgubljeni u životnoj pustinji, biće vam teško, strašno, beznadežno. Osećaćete se nasukano, iznevereno, napušteno,bespomoćno. Poput brodolomnika na pučini. Nekako ste još uvek na površini i svi instinkti vas teraju da se održavate na površini, ali vi se pitate zašto ne biste odustali, zašto jednostavno ne biste dozvolili da vas talase progutaju.
Kad shvatite da vam nešto ne dozvoljava da potonete, da morate plivati i disati i održati se, već ste krenuli ka sebi, vaš put vas već upućuje na nalaženje sebe. Kad preživite kritične momente izgubljenosti, steći ćete neprocenjivo iskustvo preživljavanja, iz koje sledi nova mudrost i nova perspektiva. Sve to nikada ne biste osvojili, da se niste osećali toliko loše, da niste bili totalno izgubljeni. Kažu da nema dobrog mornara na mirnom moru – oluje i brodolomi su ono što od vas čini iskusnog moreplovca.
