Svi ljudski odnosi su zasnovani na razmeni. Razmena duševnih ili materijalnih dobara nas okuplja. Potreba da dobijemo je razvila darežljivost. I ništa nije bezuslovno i bezazleno.
Ko voli iščekuje da bude voljen, ko pruži pomoć očekuje da mu ista bude uzvraćena u slučaju da zatreba.
Možda je najveća ljudska laž upravo ova: “Ne dajem da bih dobio”. I možda mržnja nastaje kada zauzvrat ne dobijamo ništa ili premalo.
Da bi Vaš odnos sa ljudima ostao krajnje zdrav i trajan, razmena o kojoj govorimo mora da prati pravila ravnoteže. U suprotnom možete staviti završnu tačku na brak, vezu ili prijateljstvo.
Kažu da je ljubav oslobađajuća.
Ne uvek.
Obično se možete popišati (izvinjavam se) na sve te rečenice koje počinju sa: “Kažu…” U stvari, tačnost jedne izreke kvari upravo to što je dopunjavamo sa tim besmislenim “kažu”. Izreke imaju smisla u određenim situacijama, nisu pa ni one univerzalne, što znači da ne pokrivaju globalno. “Kažu…” je usmeravanje ka jednom te istom, put do generalizacije. A generalizovati slučajeve niti je više moderno niti etički ispravno.
Istina sa velikim slovom “I” može da bude samo jedna.
Netačno.
Ali, Istina i nije više toliko istinita ukoliko varira.
Tačno.
To da li Vam je nešto ukusno ili ne, da li je kiša bolja od sunčanog vremena, itd. sme i može da zavisi od ljudi. I nijedno mišljenje neće biti pogrešno.
Međutim, Istina nije plod mišljenja niti se u istinu svrstava pećinsko raspravljanje.
Postoje Istine nad kojima se svi slažemo. Obično se njima bave prirodne nauke. To da Sunce izlazi i zalazi je nešto što niko ne može poreći. I to da je naš govor ponekad ni približan pojmu na koji se odnosi je još tačnije. Naime, Sunce se ne šeće gore-dole kao što to zamišljamo kada čujemo “izlazi i zalazi”. Svejedno, razumeli smo kako se ustvari taj prirodni proces razvija.
Da li bi i ta nepokoriva Istina imala smisla i značaja da ne postoji razumni, dvonožni, kičmenjak, zvani čovek koji se razlikuje po sposobnosti govora od svih ostalih zemaljskih bića?
Ne.
Potreban je Čovek da sagleda što jeste da bi to isto postojalo. Jer ništa ne postoji dok ne bude primećeno.
Da li nas to čini vrednijima?
Ne.
I bez nas bi se Zemlja okretala, s tim što to više ne bi niti bili tačno niti netačno. A to što se okreće je jedino ljudskoj vrsti od nekog značaja.
Istina je ljudski izum. Da nema nas ne bi bilo potrebe niti bi imao ko da teži ka tom pojmu.
Ali, tu smo gde jesmo. Ima nas na Zemlji već dugo (i žao mi je ove planete što smo njome nemilosrdno zavladali; na kraju svih krajeva biće to na našu štetu).
Tu smo da ispravljamo krive Drine, Morave i Eufrate.
Tu gde gubimo na ljudskosti jeste dok tragamo za Istinama nad kojima se već svi ne možemo složiti.
Lako je nama da budemo ujedinjeni činjenicom da je Zemlja okrugla, ali kako da ostanemo nepodeljeni kada se taknemo moralnih i etičkih načela, kada zavirimo u smisao lepote i umetnosti i kada preživimo ljubav?
Ljubav se može objasniti kao posledica jake seksualne privlačnosti nakon koje i rešimo da izgradimo život ili istog deo u dvoje. To je Frojdova (Freud) istina. To je u stvari jedan od oblika istine, kap koja puni čašu do konačnog otkrića.
Da li Istina prethodi onome što saznajemo? Da li je već postojala i sedala čekajući da je otkrijemo?
Istinu mi sami izgrađujemo, misle pragmatičari. Istina se onda ne otkriva i nije postojala dok je nismo stvorili. Što nas i vraća na to da je Istina ljudski izum, ljudska značajna potreba.
Suprotno od istine je laž. Laž zauzima mesto istine dok je ljudska svest i potreba za istinom ne svrgnu.
Zbog Istine su mnogi stradali; Galileo Galilej (Galileo Galilei) je najčuvenija žrtva Istine.
Od Istine se i vrlo rado beži. Neki to tako vole, da stave oklop laži oko sebe.
Neki čak i lažima, kao, štite sebe ili druge.
Molijerova (Molière) komedija Mizantrop (Misanthrope) sadrži gorku pouku: ne možemo svima baš uvek govoriti istinu. Naime, glavni lik Alsest (Alceste) odlučuje da svima kaže ono što misli da bi ga na kraju njegova iskrenost koštala odnosa. Alsest je davao ne samo više, nego nešto što niko nije u stanju da pruži: istinu.
Laž i Istina su nam jednako potrebne
Istina je ljudska nikad ostvarena želja, kao i nemogućnost da budemo složni i skupa. Istina je i ujedno samo izbor. A čovek ima jednaku potrebu da slaže kao i da ne bude slagan.
Prihvatanje istine je bolno, ali je svakako lakše za podnošenje od laži. Govoriti Istinu je odlika hrabrosti. Tragati ili stvarati istu čini nas ludima po proceni javnog mnjenja.
Izvori fotografija: sentimentspersonnels.skyrock.com, inc.com
Elena Ederlezi svakako nije ono što drugi očekuju da bude, još je manje ono što očekuje od sebe same. Student filozofije, pisac, pesnik, siroti pesnik. Velika nezadovoljština, fascinirana Romima, opsednuta modom i kune se da je Niče živ sigurno bi ga smotala.
