Terapeutski način govora je novi trend komunikacije, koji se razvija već izvesno vreme – u proteklih nekoliko godina, društveni mediji su preplavljeni video-snimcima i sadržajima koji promovišu postavljanje granica, prekidanje toksičnih odnosa, obraćanje pažnje na „crvene zastavice“, iznošenje svojih osećanja u neosuđujućoj komunikaciji – i to su veštine i stvari koje su dobre za vas, ako ih praktikujete na zdrav način. Ali, fraze i terminologija terapeutskog načina govora, koji karakteriše odsustvo nijansi, uvlače se u naše bliske odnose i mogu ih ozbiljno narušiti.
Šta sugeriše terapeutski način govora i na šta utiče?
Terapeutski način govora podstiče zauzimanje distance i zvuči hladno i bezlično – ako tako pokušavate da komunicirate sa partnerom, sa kojim idete na terapiju i nastojite da uspostavite model komunikacije koji će vam omogućiti da izrazite osećanja, a da se ne posvađate, ta komunikacija neće pokazati rezultate van vašeg odnosa. Ako pokušate da je primenjujete sa prijateljima i članovima porodice, možete naići na ozbiljan otpor i možete povrediti njihova osećanja. Kada to radite, jer pokušavate da im postavite granice, morate biti spremni na to da ćete više postići ponašanjem, nego rečima i da će biti zaista teško i uznemirujuće, dok ne postignete da vas bližnji ozbiljno shvate i počnu da poštuju vaše granice.
View this post on Instagram
Šabloni za komunikaciju, okviri u kojima treba da se krećete kada se zauzimate za sebe u razgovoru sa bliskim ljudima, moraju biti shvaćeni tako kako su dati – kao nacrt i predlog. Video-zapis, ili uputstvo od nekoliko rečenica predstavljaju idealni scenario komunikacije, koji je veoma skraćen – u realnosti, nikakav ozbiljniji razgovor ne možete voditi tako sažeto i kratko, a druga osoba se sigurno neće ponašati i reagovati kako očekujete (ona nema u glavi šablon koji pokušava da sledi). U suštini, ovakva terapeutska uputstva postoje da biste mogli da se informišete o raznim modelima komunikacije i mogućnostima da prepoznate svoje probleme i pronađete način da radite na njima i ne treba ih shvatiti kao obuku ili terapeutski rad – za to je potrebno mnogo više angažovanja, dubljeg istraživanja i rada sa terapeutom, odnosno, potrebno je da postignete lične promene na dubljem nivou i da shvatite da ne možete druge voditi u rastu i razvoju (osim ako niste terapeut), ali možete rasti i razvijati se zajedno sa bliskim ljudima. Korenite lične promene često dovode do prekida odnosa koji ne podržavaju rast i razvoj, ali često i inspirišu bliske osobe da istraže mogućnosti rada na sebi. Popularni „šabloni“ sa uputstvima za komunikaciju i razumevanje sebe, predstavljaju samo jednu ulaznu tačku u svet terapije i omogućavaju samo grubo razumevanje složenih pojmova i pojava.
Sindrom gurua
Ali i kada ljudi ozbiljno rade na sebi, često upadaju u zamku poznatu kao „sindrom gurua“ – otkrivanje slepih tačaka i nesvesnih sadržaja, prepoznavanje toksičnih obrazaca ponašanja i razumevanje njihovog porekla, može doneti osećaj euforije prosvetljenja. Čini vam se da ste shvatili toliko toga važnog i istinitog i imate potrebu da svoja saznanja primenite na bližnjima – i praktikujući terapeutski govor ili tehnike analize koje ste iskusili u nameri da im pomognete da osete i dožive isto što i vi, možete ih veoma povrediti ili žestoko iznervirati, a najčešće i jedno i drugo.
Pročitajte i ovo: Najveći izazovi u kontinuiranom radu na sebi
Medije koji su fokusirani na mentalno zdravlje i lični razvoj, treba koristiti u informativne svrhe, oni su namenjeni podizanju svesti o važnosti mentalnog zdravlja, normalizaciji činjenice da se svi borimo sa emocijama, strahovima i brigama, potrebe da se edukujemo u toj oblasti i ohrabrenju da potražimo stručnu pomoć i vođstvo. Površna saznanja je moguće pogrešno protumačiti, pa i zloupotrebiti u opravdanju svog lošeg ponašanja.
Ako vam je TikTok jedini izvor terapijskih pojmova i sumnjate da je vaš partner narcisoidan, nemojte se upuštati u dijagnostikovanje, već potražite stručno mišljenje. Bez profesionalnog vođstva, mnogi su počeli da razvijaju naviku da primenjuju svoje polovično razumevanje psihologije na situacije u kojima ti koncepti nisu primenjivi – terapeutski govor, naoružan terminologijom sa interneta, upućen vašem prijatelju i dalje više govori o vama, nego o njemu i u njegovim očima možete delovati ograničeno, arogantno i emocionalno nepristupačno – a on vam to u ljutnji i razočaranju neće saopštiti biranim rečima.
View this post on Instagram
Lako je shvatiti privlačnost praktikovanja psiholoških termina i koncepata u razgovorima sa prijateljima, jer terapeutski način govora obećava da će sav nered koji dolazi sa kompleksnim i višeslojnim ljudskim odnosima, spakovati u zgodne male kutije. Ali na ovaj način važni koncepti gube svoje značenje i postajemo površni, verujući da sve možemo da sredimo u pet koraka.
Učenje o psihološkim konceptima i korišćenje onoga što smo naučili trebalo bi da nam pomogne da bolje razumemo sebe i izrazimo ono što osećamo i što više učimo i dublje istražujemo (i sebe i mogućnosti za rad na sebi), to bolje za nas. Ali kada integrišemo potrebu za rastom i razvojem, kada se posvetimo pronalaženju svoje istine, perspektiva se širi i omogućava nam da razvijamo dublje, smislenije i zdravije odnose sa drugima. Rad na sebi rezultira ispunjenijim životom, većim nivoom lične slobode i pronalaženjem radosti i spontanosti u interakciji sa svetom oko sebe.
Gledanje i slušanje terapeuta na društvenim mrežama može vam pomoći da bolje razumete sebe i svoje odnose i komunikacione zamke, ali vas to ne kvalifikuje da postavljate dijagnoze i bavite se amaterskom terapeutskom praksom. Ako shvatate da je neki odnos toksičan za vas, prekinite ga za sopstveno dobro, ali nemojte to učiniti koristeći terapeutski način govora – ne možete drugoj osobi reći „postavljam granice“ i „preispitujem svoje kapacitete za naš odnos“, jer to nije autentično.
Naslovna fotografija: instagram.com/authenticlovepresets
Brankica Milošević
