Converse u novoj kampanji poziva žene da redefinišu reč “žena”

Pitali smo nutricionistu: Sve što nisi znala o ishrani kada treniraš

#SheRuns21k: Iskreni osvrt na prvi trening devojke koja je do sada trčala samo za autobusom – ponekad!

Promocija novih destinacija: Avio-karte počev od 99 evra

7 razloga zašto se Sejšeli nalaze na svačijoj “bucket” listi

Destinacija koju moraš da posetiš ukoliko tvoje srce čezne za avanturom života!

6 makeup proizvoda koji se moraju naći u tvom neseseru!

Manikir kao izraz slobodnog duha! Šta je tie-dye trend?

Trikovi kako da “one dane u mesecu” učiniš lakšim!

Tri saveta za postojani tečni puder

A? Žiška? Šta smo ovo čuli? Hahaha! E, drugari ovo vam je jedna fanki-sevdalinka. Kao što možete da čujete, sastoji se od dva raznorodna dela spojena u neobičnu celinu. Jedno je sevdalinka koju peva Safet Isović, “Mujo kuje konja po Mjesecu”, a drugo je fanki aranžman za koji  naprosto ne možete da verujete da je snimljen 1969. godine u PGP-u.

Safet Isović bio je jedan od najvećih izvođača sevdalinki. Predstavljao ih je na brojnim muzičkim festivalima i neposredno uticao na očuvanje sevdalinki. Snagom glasa i majstorskim izvođenjem stekao je veliki broj nagrada i priznanja. Nazvan je i “Ocem sevdalinke”.

Fank-aranžman upriličen je za jedan festival džez muzike i pokazuje bogatstvo Isovićevog glasa koji ne gubi na snazi i autentičnosti čak ni uz luckasti, svemirski, neki bi rekli – nesrodan – fank. Ova verzija našla se na B strani singla, objavljenog 1969. u čast sletanja na Mesec.

Naime, Olivera Vučo (Olivera Katarina), za Radio Beograd snimila je pesmu “Himna čoveku”, namenski pisanu za emitovanje povodom spuštanja na Mesec. Na drugoj strani trebalo je da se nalaze izvorni snimci televizijskog praćenja sletanja, sa odbrojavanjem, pa su svi – a posebno Olivera – bili zapanjeni kad su čuli “svemirsku” verziju stare sevdalinke. Tako bar kaže anegdota…

Kasnije je istu sevdalinku snimio i Zdravko Čolić u džez-verziji, već na početku 70-tih.

Neki su se žalili da se time kvari lepota izvorne melodije, ali smatram da se, naprotiv, pokazuje njihova snaga. Kao i Safetov glas, Čolićeva obrada ističe ono što je najlepše u pesmi, vitalnost, svevremenost koja ne podleže nijednom kalupu, pa se stoga savršeno uklapa u najraznorodnije aranžmane.


Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.

Editors choice