Računarske igre odavno više nisu neka tamo opskurna aktivnost koja zabavlja studente elektrotehnike i hobiste s lemilicom u ruci. Nemate poma o čemu pričam, zar ne? Zašto bi, kad su računarske igre danas sveprisutne. Verovatno se i sami igrate, makar ponekad nekom sitnom igricom sa Facebooka.
E, ali igre ne samo što su postale velika industrija i sasvim uobičajene, već su narasle gotovo do statusa novog medija. Produkcije pojedinih igara penju se do iznosa koji premašuju budžete mnogih holivudskih filmova. U tom smislu svi elementi igara privlače veću pažnju javnosti, a prvi element koji je izišao iz opskurnosti jeste komponovanje muzike za igre. Kompozitori su, kao i likovni umetnici, još od samih početaka pokušavali da izvuku najviše iz tehnološki primitivnih računara. Određene igre stekle su kultni status, kao i prateća muzika.
Još pre dvadesetak godina veliki svetski orkestri počeli su da izvode muziku iz računarskih igara, aranžiranu za izvođenje u velikom stilu. Danas za računarske igre komponuju veliki muzičari, mnogi su i postali slavni kroz ovaj medijum, a orkestracija muzike igara postala je uobičajeni deo ponude.
Predstavljamo vam temu iz igre “Zelda” koju je komponovao Kođi Kondo (Koji Kondo). Gospodin Kondo je upravo jedan od kompozitora čije su ljupke melodije krasile kultnu seriju igara, čime je stekao svetsku slavu. Kao što i priliči upečatljivoj muzičkoj pratnji, “The Legend of Zelda Theme” provlači se kao lajtmotiv kroz, ni manje ni više, četrnaest igara. Kondo je želeo da igru prati “Bolero”, ali pošto autorska prava još nisu istekla, seo je i za jedan dan ispleo muzičku temu koja je obeležila čitavu generaciju igrača.
“The Zelda Theme” ima sve što je neophodno za uspešnu muzičku pratnju jedne epsko-lirske igre. Posredi je priča o mladom ratniku Linku (リンク, Rinku) koji spasava damu koju gotovo i ne poznaje, princezu Zeldu (ゼルダ姫 Zeruda-hime). Njegov poduhvat je epski, ali je cela igra prelivena lirskim tonovima, što čini srž muzičke teme. Ona počinje snažno, gotovo kao fanfare, zatim prelaze u skokovitu gotovo western-melodiju što ukazuje na daleka putovanja i lutanja, a zatim se smiruje u nežne prelive čežnje za princezom kojoj je duboko odan i za koju prelazi čitavu pustolovinu.
Link je proglašen za najromantičniji lik iz računarskih igara
Nadam se da će vas slušanje ove divne muzike nadahnuti da potražite još primera muzike računarskih igara.
Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.
