Kad čujete pesmu možete da pomislite, a gde je tu metal? O čemu se radi? Zašto ovaj čovek cvili? Kakav je ovo bizaran spot?
E, pa dobro došli u svet Knorkatora.
Ponajpre, teško ih je žanrovski odrediti. Zvuk im jeste žestok i najčešće ima odlike tog nemačkog metala ili industrijskog metala, u onom smislu u kome i Rammstein izbegava strogim žanrovskim podelama. Ipak, Knorkator češće pravi izlete u komediju, u muzičku komediju pre svega. Ludi pevač Štumpen (Gero Ivers – Stumpen) počesto peva u falsetu koji se proteže do apsurdnosti. Melodije su im himnične, bombastične, a onda sasvim tanane, pa opet gotovo do besmislenosti jednostavne i brutalne. Možda nije čist hevi metal, ali ova pesma je najbolja ilustracija Knorkatorovog muzičkog stila i crnog humora.
Pretpostaviću (veoma neučitvo, priznajem) da ne znate nemački, pa ću ukratko objasniti o čemu se radi (ako već niste skapirali iz spota).
Kaže se: “Siv je život bez tebe / Siv kao prašina na stolu / Siv kao hleb na podu / Siv kao kobasica ispod stola. / Frižider mi je prazan / nemam čiste čarape / niko mi ne kupuje i ne sprema niti pazi na mene. / Molim te vrati se / Tako mi je teško bez tebe / Zar se ne sećaš kako nam je lepo bilo. / Ko će mi sad kuvati kafu ujutru? / Ko će zatvoriti vrata iza mene? / Ko će ribati podove i prozore? / Ko će izbaciti đubre? / Ko, ako ne ti? / Vrati se, tako je teško bez tebe / Zar ne vidiš kako nam je lepo bilo? / Ili nije?”
Teme su im uvek provokativne, čak i kad su naizgled besmislene, jer proučavaju ljudska ponašanja ekstremizovana do imbecilnosti. “Pustite me da se kloniram”, kaže jedna pesma, “Koliko daleko je horizont?” računa se u drugoj, “Šta ako sam toliko depresivan da potonem na drugu stranu planete?”, pita treća, “Šta ako bih turio glavu u šupak, kuda bih izašao?” mozga se u četvrtoj i u nekoj petoj zaključuje: “Juri me sopstveno govno.”
Ozbiljni ludaci, Baz Di, Štumpen i Alf Ator
Baš kao i haotična muzika i blesavi tekstovi, nastupi grupe Knorkator su posebna vrsta spektakla. Pevač često nastupa gotovo sasvim nag, prekriven tetovažama i ćelav. Baz Di (Sebastian Baur – Buzz Dee) deluje kao omatorela olinjala bluz-zvezda, dok se Alf Ator (Alexander Thomas – Alf Ator) pojavljuje u ćaknutim kostitima, od hare-krišna sveštinika, do klovna dirigenta. ‘Ajd što na sceni uništavaju instrumente i divljaju, ‘ajd što surfuju po raji ili izazivaju publiku na groteskna takmičenja (npr. zid smrti kada podele publiku na levu i desnu grupu koje se zatrče jedna u drugu). Ako se zateknete na živoj svirci može se desiti da vas Ator juri toljagom, gađa prepečenim tostom, mokrim opalim lišćem ili na vas izruče mleveno povrće.
Opičeni su im i naslovi albuma: “Najgore od Knorkatora” (The Schlechtst of Knorkator, 1997), “Omaž nama samima” (Tribute to uns selbst, 2000), “Mrzim muziku” (Ich hasse Musik, 2003), “Sledeći album svih vremena” (Das Nachste Album alle Zeiten, 2007), “Neka bude ništa” (Es werde Nicht, 2011).
Ne kažem, crni nemački humor neće biti svakome smešan, niti će njihova muzika zapaliti mase. Ali to Knorkatori uopšte ne smeta. Njihova poruka i jeste autentična rokenrol filozofija, “radi šta ti je volja, živi svoj život”, spojena sa ironijom i samoironijom hevi metal-šamana, “misli svojom glavom i otvori oči”. Ali nemoj mnogo da sve ozbiljno shvataš, poručuju nam Konrkatorci, jer izdašno nam pokazuju da ni sami sebe ne shvataju preozbiljno.
Ipak, ni sva ta ćaknutost nije ih sprečila da postanu veoma slavan bend u Nemačkoj i u svetu, čak da nastupe na nemačkim kvalifikacijama za Evroviziju sa pesmom “Pretvaram se u svinju” (Ick wer zun Schwein).
Nadam se da ćete u njihovom opusu naći nešto zanimljivo. Toplo preporučujem i “Geld”, “Nur mal Angenommen”, “Der ultimative Mann”, “Klonen”, “Liebeslied”, “Alter Mann” i druge. Ipak, “Komm Wieder Her” jeste jedna od najtipičnijih, najboljih njihovih pesama i dobra ilustracija specifikuma nemačke (teške) scene.
Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.
