Između lepog i upornog uvek radije biram lepog i upornog. Ako je samo lep – neće biti neke naročite vajde od njega – na svetu je toliko lepih slika, koje skupljaju prašinu po ćoškovima, jer im vlasnici nisu našli adekvatno mesto na zidu. A ako je samo uporan – pa dosadan je, brate mili. To što on voli da istera stvari do kraja – poštujem, ali nije dovoljno da mi drži pažnju.
Ne mislim da neko treba da bude, onako propisano, školski lep. Zapravo, takvi muškarci me nikad nisu naročito privlačili (izvinite, bivši, ali ruku na srce – niste od onih za kojima se devojke okreću na ulici). Već je malo izlizano, toliko puta ponavljano, da počinje da dobija bljutav ukus, ali i dalje je velika istina – mora da ima ono ”nešto”. Nešto dovoljno privlačno da poželim da se ne odvajam od njega ostatak večeri.
Koliko ljudi – toliko ćudi. Koliko žena – toliko različitih tipova muškaraca
Pravi muškarac bi morao sam da prepozna znakove – da li da nastavi pravo ili da skrene i više se ne vraća. Ako se osvrćem oko sebe, stalno pominjem drugarice i potrebu da ih, eto, baš u tom trenutku, baš te večeri, ne zapostavim, ako priča na teče glatko – menjaj pravac, majstore! Kada s nekim ima hemije, onda je jednostavno – ima. Smejaćemo se istim stvarima, plesaćemo, nazdravljati i biće nam žao kad dođe kraj večeri. Veze su divna stvar. I muškarci su divna bića. Proizlazi i da vreme koje provedemo s muškarcima treba da bude divno!
Dešava se da me muškarac (verujem, nenamerno) dovede u neprijatnu situaciju. Posle nekog ”mršavog” ćaskanja traži broj i očekuje da mu dam. Uradim to, ponekad, kad je neko baš izrazito fin i pristojan, ali mu jasno stavim do znanja šta može ili ne može. I tada nekako ukucam i ja njegov broj u svoj imenik (pošto me ”cimne”, naravno) i tamo ostane ubeleženo ”Marko – ime kluba” ili ”Miloš – grad/naselje”. Prijatelju, ako se ti ni po čemu nisi istakao tokom cele večeri, pa ja moram da te pamtim sa dodacima – već smo potonuli i pre nego što smo isplovili. Svi muškarci koji su mi značili i koji su odmah ostavili dovoljno jak utisak – u imeniku su bili (i ostali!) upisani samo po imenu. Ivan, Đorđe, Dušan. Kratko i jasno. Bez repova.
Brodolom na pučini manje je strašan od potonuća u plitkoj vodi
Šta ako ni svo gorepomenuto opiranje nije dovoljno, pa je dečko uporan, a ja ne želim da budem gruba jer je dobar i uljudan ili rođak mog druga ili drug mog rođaka? Obično svalim krivicu na sebe. ”Eto, stvar je takva i takva, ti si sjajan, ali ja… Ja sam nezrela i veštica sam.” Najčešće popuste posle toga. Produže. Ali, ako počnu da me ubeđuju… Tad baš ume da mi pukne film. Jednom me je jedan dečko pitao: ”Pa, dobro, šta sam uradio? Mislio sam da nam dobro ide.” I onda sam morala da mu kažem. Zarad njegovog dobra, da ne ponavlja iste ili slične greške u budućnosti.
Mili moj, ništa nisi uradio. U tome i jeste ceo problem. Na poruke sam ti odgovarala sa ”da”, ”ne”, ”možda” ili, još crnje, sa ”ništa”, barem tri sata posle slanja i ako sam u tolikoj gužvi da narednih mesec dana ne mogu da odvojim sat vremena da odem na piće s tobom, čak i ako dođeš u moj kraj – to nikako, ali baš nikako, nije dobro, jer da je sve kako treba – jedna poruka bi bila nedovoljna da ti kažem sve što želim, kucala bih na stotine karaktera, odgovarala istog trenutka kad se javiš i na piće bih, verovatno, pošla još iste večeri. Završila bih sve što imam, otišla kući da se sredim i zaputila se u sred noći gde god da treba. I, da, ne bi mi bilo teško ni da zapucam u tvoj kraj. Da li ti zaista nisi svestan da nešto nije bilo u redu?!
Ako si mi dovoljno zabavan, ostaću budna cele noći, čkiljiću u ekran sanjivim očima i slaću ti poruke
Ne mislim da sam ja sad ovde izmislila toplu vodu. Tako je, otkad je sveta i veka. Ako mi je stalo – trudiću se. Ako nije – biću ljubazna, jer mi vaspitanje tako nalaže, ali ništa više od toga. Neću se truditi i neću smišljati mala, slatka iznenađenja, jer me ne inspirišeš. I dokle god si ti spremam da se polomiš oko mene, a meni se dogodi da danima ni ne pomislim na tebe – ne treba da budemo zajedno i bilo šta pokušavamo. Bolje je da nastavimo odvojeno da plovimo i lutamo, umesto da se usidrimo u neku silom izgrađenu luku i onda zajedno potonemo pre plovidbe. Baš kao što sam negde ranije tokom teksta pomenula…
Izvori fotografija: itthing.com, news.com.au, goodfon.com i sheknows.com
Tamara Stančev želi gužve, lude zabave i voli noć i drago kamenje. Ona ima plan da osvoji svet, u njenim očima je reka duboka. Ona voli čisto k’o devojčica.
