Počeo je dugo očekivani Beer Fest. Vesele pivopije se svake večeri slivaju iz svih delova grada ka Ušću, u potrazi za dobrom zabavom, muzikom, društvom ili jednostavno – dobrom kapljicom. Ovog puta nećemo ulaziti u analizu kvaliteta muzike i pića, već će ovo biti pokušaj da se prikaže nekoliko tipova ljudi koji posećuju ovu veselu manifestaciju.
Ljubitelji piva. Dolaze jer zaista vole da popiju koju, da probaju nove vrste piva, slušaju muziku, šetaju se između štandova, upoznaju ljude, igraju i prosto se zabavljaju. Svesni svrhe festivala, shodno njoj se i ponašaju. Obučeni casual, došli su da se dobro provedu. Zbog njih ovaj festival i postoji.
Fenseri. Došli su da budu viđeni, iako tamo malo ko koga uopšte vidi, a kamoli prepoznaje. Verovatno su pošli na “Akapulko”, malo niže niz kej, ali su greškom zalutali. Misle kako je travnata površina prošarana prašinčinom pravo mesto da se prikažu kao modni znalci. Muškarci nose fine košulje, a devojke pokušavaju da u štiklama preskoče pijanu spodobu koja leži na travnjaku ispred plastičnog WC-a. Daleko od toga da imam nešto protiv sređivanja, ali svako mesto zahteva odgovarajuću odevnu kombinaciju, a štikle i cvetni minić definitivno nisu za ovu priliku. Poznavanje muzičkog repertoara je upitno, isto koliko i osećaj za modu.
Srpski sinovi. Napili su se još u deset sati tog jutra, pa su samo čekali da upadnu u masu i naprave belaj. Prave Srbende, idu okolo i viču sa podignuta tri prsta, busaju se u junačka pleća (verovatno ne znaju ni sijalicu da zamene), pozivajući sve na putešestvije ka rodnoj grudi i srcu Srbije a.k.a Kosovu (verovatno ne znaju da nabroje ni dva manastira sa pomenutog). Idu na nastup Riblje Čorbe, dok Atomsko Sklonište zaobilaze u širokom luku; ipak oni preferiraju patriotske pesme koje se koriste za motivisanje sunarodnika da se upuste u borbu do istrebljenja sa neistomišljenicima. Ne daj Bože da im ne odgovara kraj u kom živite, još ćete ni krivi ni dužni da dobijete batine. A ako ste iz njihovog kraja izgrliće Vas i izljubiti tri puta, iako Vas vide prvi i poslednji put u životu.
Hejteri. Mrze Beer Fest. Mrze gužvu. Mrze rok muziku. Mrze haus muziku. Mrze pijane ljude. Mrze prašinu. Mrze glasnu muziku. Mrze pivo. Sve je to odvratno i tako bezveze i tako prevaziđeno. Čula sam jednog tipa kako je rekao da će da napiše ozbiljnu kritiku Beer Festa, jer je sve to tako bljak. Pa sedi onda lepo čoveče kući i gledaj film u tišini svog doma! Ako i to ne mrziš.
Telefonisti. Apsolutno odbijaju da prihvate činjenicu da je mobilna telefonija u kolapsu. Pametno su se dogovorili da se sa ljudima nađu tek na festu, a ne pre. Bezuspešno pokušavaju da pošalju 7896. poruku po redu i da objasne da se nalaze između “Lava” i “Staropramena”. Gde god da kreneš naletiš na nekog ko stoji na nekom uzvišenju i vrišti u slušalicu svoje koordinate.
Pogubljeni. Ne znaju otkud oni tu, ali ‘ajde, kad su već zalutali ostaće da popiju koju. Uglavnom stoje negde sa strane i posmatraju ljude kako prave budale od sebe dok su pijani. Niti im šta smeta niti im ne smeta. Što se njih tiče – možete i goli da trčite po travnjaku.
Muvatori. Shvataju fest kao idealnu priliku da spopadaju pripite pripadnike suprotnog pola i pokažu svoje umeće zavođenja. Unose vam se u facu, štipkaju, vuku za rukav, traže broj. Unezvere se kao dete u prodavnici slatkiša kada pored njih prođe nešto što iole podseća na ženu. Ako pokušate fino da im objasnite kako ste zauzeti (sa porukom između redova da se otkači) samouvereno izjavljuju kako oni nisu ljubomorni. E, sad vam je lakše, pošto je to bio glavni problem, pa vaša romansa može da počne. (Nemojte me shvatiti pogrešno, tamo možete upoznati zaista super ljude, pre svega zbog opuštene atmosfere, a neki vam se logično mogu i svideti. Situacije su razne zaista.)
Buntovnici. Imaju martinke na +35 stepeni i u prvim redovima su kada nastupa neki bend. Iako sve može delovati sasvim normalno dok slušate omiljenu grupu, u jednom trenutku se može pretvoriti u opštu histeriju, tako da ćete pomisliti kako je izbila tuča epohalnih razmera. A ono samo uobičajna šutka. Verujem da nema ništa gore nego kada prolazite sa tek kupljenim pivom, i u obe ruke nosite po čašu, i baš kada vi krećete ka svom društvu neko vrisne “šuuuuuuutka”, pa em što isprosipate dragoceni alkohol po sebi, em zalijete i jedno 27 ljudi oko vas. Ostaje Vam ili da zaobiđete hejtere i bacite neku kletvu ili da odete po novo pivo.
Padavičari. Oni ne samo da su pijani nego i nadrogirani. Svojim očima sam gledala neku vrstu uvijanja, nazovimo ga plesom, između jednog pijanog mladića i neke nesretnice koja je evidentno bila pod dejstvom opijata. Pored njih je trebalo da stoji oznaka “zabranjeno za mlađe od 18 godina”. Recimo samo da se on vrlo dobro upoznao sa svakim delom njenog tela.
I još mnogo, mnogo, mnogo drugih ljudi. Neke od njih možete da sretnete i na nekim drugim okupljanjima, ali je čar što su ovde svi na jednom mestu pa Vam je opservacija utoliko olakšana, naravno, ako vas uopšte zanimaju drugi ljudi. Meni je to posmatranje valjda posledica profesionalne deformacije. Vi samo nemojte da zaboravite zašto ste došli na ovaj festival, a to je da se dobro provedete. Živeli!
Holi Golajtli je nepopravljivi optimista sa namerom da svoje snove i ciljeve uvek sprovede u realnost. Iako je kao životni poziv odabrala da bude psiholog, ne, ne može biti vaš lični psihoterapeut. Netalentovana za sport, ali sa talentom da celu noć igra u potpeticama od 10 cm. Voli pivo sa borovnicom, Kosančićev venac, miris lipe u proleće, klizanje, crne haljine, kafanu, džentlmene, šiš u tri ujutru, karaoke, češkanje, tursku kafu bez šećera, knjige i da stalno nešto menja.
