Divno je jutro, gotovo se puna elana oblačim i, pre izlaska, na brzinu okrećem poslednje stranice novina. Za danas zvezde kažu: “Skladan odnos sa partnerom, novčana dobit, čuvajte se stresa.” Osmehujem se i pomišljam kako volim horoskop jer u njemu, barem na trenutak, imam i partnera i novac. Zaključavam vrata i krećem.
Na putu do posla, koji volim tako da zovem iako, zapravo, i nije pravi posao već volontiranje, upadam u gužvu, ali šapućem sama sebi: “Bez nerviranja, molim te.” Uostalom, horoskop je rekao da nema stresa i, gle, stižem na vreme. U kancelariji zatičem dečka koji odvlači moju pažnju već neko vreme. Započinjemo običan, svakodnevni razgovor, imam tremu, ali je suzbijam, sve teče po planu. U trenutku se zapitam je li ovo onaj sklad o kom su zvezde pričale? Ako oduzmemo detalj da mi nije zapravo partner, onda sklad može biti. Razgovor nam na čas prekida zvonjava telefona i ubrzo shvatam da ga zove neka sa kojom je on sinoć imao sklad. Pitam se je li mu to pisalo u jučerašnjem horoskopu jer je moj današnji svakako omašio, barem u pogledu partnera.
Šta nas to nagoni da svakoga dana pročitamo šta nam poručuju zvezde?
Okrećem se svom poslu i pokušavam da zaboravim i na zvezde i na zvezdu mojih maštarija. Na trenutak prebacim sebi kako sam naivna jer svakoga dana poverujem u par reči sa novinske hartije. Nebo mi je upravo poslalo znak i narugalo se mojoj bujnoj dečijoj mašti. Nasmejem se sama sebi pri pomisli na drugu stavku iz današnjeg zvezdanog raporta. “Novčana dobit.” Baka i deka ne planiraju da svraćaju, od ostale rodbine nema vajde, roditelji se štite opšte poznatom replikom da čekaju prvi u mesecu, a ti volontiraš. Dobiti nema, novca ima samo onoliko koliko ti je ostalo u novčaniku. Onom koji si sujeverno kupila baš u crvenoj boji ne bi li se pare “slagale” u njega. Mislim da mi se sada već neko od gore smeje grohotom upirući prstom. Shvatila sam, ne treba verovati u horoskop. Pokušavam da se opravdam činjenicom da ga čitam samo iz zabave.
