Kako sam sklona analiziranju sebe i drugih, čemu više ne pomaže ni ponekad tako potreban nečujni glas “daj, iskuliraj malo”, primetila sam još jednu od neusklađenosti sebe i drugih. Neusklađenost sebe i drugih u okviru ženskog roda. Još više me je zabrinula usklađenost sebe i drugih u okviru muškog roda. Dakle, u pitanju je nesloga sa ženama i sloga sa muškarcima.
Gde sam se razišla sa ženskim, a sastala sa muškim mozgom?
Ono što me očigledno razdvaja (pored, naravno, fizičkih osobina, hvala nebesima za to) jeste moje uživanje u cigaretama, vinu i provodu. Ne pušim isključivo na žurkama, a konzument sam slim cigareta samo zbog toga što je crveni Marlboro počeo da mi razara pluća. Na tim istim žurkama ne pijem Baileys, već vino ili votku. Ne izlazim isključivo vikendom i kad nemam momka ne bih li videla onog, onog i onog. Izlazim često jer volim đusku, šank i vesele ljude. Kad me malo bolje upoznate, možete primetiti da nisam neki ljubitelj pasa. Zapravo, to me i ne razdvaja od pripadnica ženskog pola.
Nisu ni one ljubitelji, al’ zastaju na ulici i šatro se maze sa njima, jer je to šatro ženstveno. Nose ih kao modne dodatke, a kod kuće ih ni ne pogledaju. Kad me baš dobro upoznate, primetite da su mi školovanje i posao veoma važni. Veći deo dana provedem učeći ili radeći i uživam u tome. Bitno mi je kojim ću se poslom baviti jer ću zbog njega trošiti energiju, a kako bih je obnavljala, i pozitivnom zamenjivala negativnu, važno mi je da posao koji radim bude kreativan, dinamičan i dobro plaćen. Nisam jedna od onih što šetaju tiho i nose dečka sa sobom (autorska prava na poslednji opis polaže dragi mi prijatelj J.R., a pod tim podrazumeva one kojima je momak sve i svja).
Savršeno mesto za savršene stvari
Kad saberete sve do sada, imate pred sobom karakter jednog finog muškarca. Onda sam napravila eksperiment. Jedan period ponašala sam se poput većine žena. Ukratko, kliberila sam se na sve živo u komunikaciji sa muškarcima, komentarima sam od njih stvarala muškarčine, ali u njihovim očima. Pred ženama sam izvodila kako me zanimaju priče o venčanjima, o sarmama na istim tim svečanostima, spisku rodbine na potencijalnim, kad im se posreći da ih neko “uzme za ženu”. Umesto prevrtanja očima, klimala sam glavom u znak razumevanja. I verujte, bilo je preteško!
Ipak, bilo je dragoceno iskustvo. Došla sam do zaključka. Stvar nije u tome koje su pametnije, ove što se pronalaze u ponašanju prve opisane ili druge. Niti koje su sretnije. Mada nijednog trenutka, ni pre eksperimenta, zaista nisam pomislila da su po bilo čemu “bolje” ove prve, u koje se svrstavam. A pogotovo srećnije. Naprotiv. Više puta sam dolazila do zaključka da su devojke druge grupe češće srećnije. Stvar je samo u tome da smo različite i da takve treba da ostanemo. Ali i da treba da se ponašamo u skladu sa sobom, a ne sa drugima. I da budemo sa onim koji je u skladu sa nama, a ne sa drugima. Jer meni ne treba muškarac koji će da odlepi na lažnu ljubav prema malom belom ružnom psu. Ne treba mi onaj koji ima frku od mojih uspeha.
Ako od nekog veštački treba da pravim muškarca, koliko će taj isti biti mačo u ozbiljnim životnim situacijama, kada mi mačo zaista bude bio potreban? To što mi je stalo do karijere i provoda ne znači da sam žena kojoj ne treba ljubav, zaštita i podrška. To što se snalazim u većini situacija, ne znači da se često ne izgubim. To što znam dosta, ne znači da znam sve. Ne lože me ljubomorne scene niti čine da se osećam poželjnijom. Loži me muškarac siguran u sebe, kako god izgledao i čime god se bavio. Loži me muškarac koji ne misli da je ljubav slabost. Loži me muškarac spreman da me voli i prihvati ljubav od mene.
Razrešila sam jedan od sukoba sa samom sobom. Sad mi je ostalo još samo milion.
Ivana Miljak pokreće, provocira, polemiše, sa namerom da oslobodi i otkrije… Bez sumnje sadrži u sebi najsmelija nastojanja ka stvaranju posve originalnog. Raskida sa starim i otkriva novo, ne pretenduje na trajnost, a još manje na nepromenljivost.
