Iskusili ste to, taj osećaj izgubljenosti, zaglavljenosti, dezorijentisanosti – a možda se upravo okrećete i gledate oko sebe, kao osoba koja se probudila u drugom vremenu i ne može da shvati šta se dogodilo. Često, stvari ne idu kako treba i čak i kad idete putem kojim ste sigurni da je vaš, možete zastraniti i izgubiti se – tako vas put vodi, pravo u ćorsokak, ili na stranputicu. Zato što je gubljenje deo procesa u kome pronalazite sebe.
Zastrašujuće je osećati se izgubljeno, beznadežno i obeshrabrujuće. Ali, tako je predviđeno – to je deo puta, iako nije ucrtan na mapi. Niko vas nije upozorio na močvare, živo blato, pustinje, minska polja – ali čim ste došli na ovaj svet, znači da ste voljni da se okušate u savlađivanju ovih prepreka.
View this post on Instagram
Pojedine ste sigurno već premostili – imate iskustvo rešavanja problema, prevazilaženja kriza, nalaženja sebe. To je ono kad padnete, pa onda malo poležite, dok ne ustanovite koliko ste se povredili, a onda se pridignete i nastavite dalje. Ponekad, to nastavljanje znači da krećete skoro ispočetka – učite da hodate, da održavate ravnotežu, da vrednujete mala postignuća i pomake. Da ustanete iz kreveta i započnete dan, uprkos tome što vam se ne živi, i da dane u kojima lakše ustajete i osećate se malo živahnije shvatate kao dane slavlja i pobede.
Ponekad, nastaviti dalje znači uraditi nešto čega se plašite, nešto što izbegavate i što vam „visi nad glavom“ donoseći neprekidan pritisak i stres, koji više ne možete da ignorišete. A ponekad, to znači odustati, pustiti nešto što ne možete da osvojite i dostignete, prihvatiti „poraz“ i shvatiti da to i nije bilo pitanje pobede, već prihvatanja.
Zato stanite i dišite i ne pokušavajte da potrčite na ovu ili onu stranu, kad ne znate gde vas vodi sledeći korak. Osetite izgubljenost, beznadežnost, malodušnost, strah. Prihvatite svoja osećanja, shvatite da vam sužavaju svest i sposobnost rezonovanja i da ne možete doneti velike odluke, „preseći“ stvari i rešiti sve po kratkom postupku.
