Ljubav ne može da opravda sve ono drugo, što se dešava među vama iako se volite. Ako niste dovoljno hrabri, rešeni i posvećeni, ako se ne suočavate sa problemima i ne rešavate ih, oni će postati veći od ljubavi, jer realnost ima tu ružnu naviku da bude veća od svega ostalog što vi zamišljate da bi trebalo da bude vaša realnost.
Uvek se na kraju pitamo kako je moguće da nekog volimo i da ne možemo da ga podnesemo? A kraj uvek dođe i uvek ima samo jedan tačan odgovor na to pitanje. Ljubav. Da, ljubav je odgovor. Jer ako volite nekog više nego što on voli sebe i više nego što on voli vas i uopšte, više nego što je on u stanju da voli i on vas povređuje iz dana u dan na sve načine, postaviće se jedno vrlo razumno pitanje. Da li vi volite sebe?
Ako je istina da čovek mora umeti da voli sebe, da bi mogao da drugima pruži ljubav, onda ćete morati da prihvatite da taj čovek koga vi volite, ne voli sebe, a to znači da ne voli ni vas i da vam se vaša ljubav vraća na bolan način, koji ne možete, ne želite i ne treba da trpite, jer vi možete bolje. Vi umete da volite, da razumete, prihvatite, oprostite, date svaku šansu i strpite se i sačekate. Ali kad partner ne ume to isto, kad ne koristi svaku priliku koju ste mu pružili da se osvesti, da pronađe sebe, da reši svoje probleme i bude bolji čovek i bolji partner, nego samo produžava agoniju, vaša ljubav, razum, prihvatanje, opraštanje i davanje šanse, okrenuće se ka vama samima i tražiti da svoju sposobnost za ljubav osvedočite i potvrdite ljubavlju prema sebi.
