Zavisnost je teška bolest, alkoholizam je možda najgora među njima. A ljubav i veza sa alkoholičarem stoje visoko na skali najtoksičnijih odnosa. Kad se zaljubljujete, kad dajete svoje srce, svoje poverenje, celu sebe alkoholičaru, obično ne znate u šta se upuštate. Prevideli ste sve crvene zastavice (a bilo ih je) i niste shvatili da čovek ima problem, ili ste naivno verovali da ćete mu pomoći i spasti ga – od njega samog. Često, takva ljubav počne izuzetno intenzivno, a element drame i mračnih i bolnih momenata pojavljuje se kao “lepak” koji vas čvrsto spaja. On pati, vi ga razumete i neprocenjivi ste mu, jer razumete njegovu patnju, onda vi počinjete da patite zbog njega i vrlo brzo, patnja pomešana sa strašću i željom da mu pomognete postaje gusta, toksična magla vaših odnosa. I ta atmosfera u kojoj živite i koju dišete počinje da vas guši, ubija vam životnu radost i oduzima energiju, ali nije to ono najgore. Najgore je što u odnosu sa alkoločarem počnete da se plašite ne samo za svoj zdrav razum i osećanja, već i za svoj život, počnete da se osećate ugroženo i da ga se plašite. Jer, alkoholizam i agresivnost obično idu zajedno. Opravdanja tipa “nisam znao šta radim” brzo prestanu da vam pomažu da ga razumete i da mu opraštate i počinjete da živite u stalnoj strepnji. Ponekad prođu meseci, a ponekad godine, dok ne shvatite da morate da spasavate sebe i da bežite, kad već ne možete da pomognete njemu – jer da možete, on bi već primio tu pomoć, počeo da se leči i uradio za sebe ono što treba i što može, da bi se doveo u red i sačuvao ljubav.
Kad shvatite šta se dešava, već ste duboko u toksičnom odnosu, ali kad shvatite, počinje mučan (i obično dug) period borbe – najpre za njega i za ljubav, ali zatim, ta borba prerasta u borbu za sebe. U nekom trenutku, moraćete da izaberete sebe. Možda će to biti posle preloma nosa, ili posle ruke u gipsu, ili posle stotog poniženja koje vam je priredio u javnosti, kad već svi znaju u kakvom ste problemu i počinju da se brinu, da vas sažaljevaju, ili da vas osuđuju što ste slabi i što se ne otmete i ne odete. Ali, oni gledaju sa strane i ne razumeju. Ne znaju za najopasniji aspekt vašeg odnosa, a to je onaj deo koji nije alkoholizam. Jer, funkcionalni alkoholičar ima dobre faze, koje traje nedelju, dve, tri i onda se pojavi onaj čovek kog ste zavoleli, obavije vas svojom harizmom, obaspe vas pažnjom i nežnošću, ljubav i strast cvetaju – i vi ste opet očarani, ošamućeni i zaljubljeni. Uopšte ne izađete iz faze zaljubljenosti, iz koje upadate pravo u horor i to je klackalica vašeg odnosa – ili je super, ili je užas. I ne možete da verujete da je to stvarno, počinjete da sumnjate u stvarnost, jer se osećate kao da glumite u nekom filmu, kao učesnik nekog eksperimenta, gledate ispod oka ne biste li uhvatili gde je smeštena skrivena kamera. Ali, niko se ne igra sa vama i ta igra se neće prekinuti, jer je na vama da se time bavite i to odlučite.
