Kroz naratorski monolog glavnog lika saznajemo već na početku da Nate Jacobs voli da pobeđuje. Zapravo, opsednut je pobeđivanjem. Zbog načina na koji je odgojen, privilegovan život belog muškarca mu je omogućio sve što je želeo, a Nate je imao samo jednu misao – da zadovolji i impresionira svog oca, koji je, pogodićete i sami, takođe, nasilnik. Otac ga je formirao da percepira određenu vrstu muževnog, jakog i agresivnog muškarca, stvorivši mu, takođe, nezdravu i opsesivnu ideju o seksu i šta bi seks trebalo da predstavlja. Za Jacobs muškarce, seks je način da se dokaže muževnost.
Sada dolazimo do Nateovog odnosa sa Maddy. Za oboje, percepcija o tome šta je ljubav i kako bi je trebalo iskazivati, potpuno je iskrivljena i pogrešna. Oni su veoma pogubni jedno za drugo, ali i dalje, njihova veza opstaje kroz bezbroj epizodnih izliva agresije, maltretiranja i manipulacije.
View this post on Instagram
U ovakvim odnosima, kada ih gledamo sa strane, prelako i prečesto okrivljujemo žrtvu koja trpi nasilje, jer se iz perspektive gledaoca čini da je takav odnos jednostavno napustiti – ostaviti nasilnika. Kada je prvi put doživela fizičko nasilje i kada je imala priliku da o tome progovori, Maddy je izabrala da prećuti. I to ne samo da prećuti, već da potpuno negira da je do bilo kakve vrste nasilja uopšte došlo.
Kada je odnos nasilnika i žrtve u pitanju, prečesto zaboravljamo na jednu stvar, a to je – strah. Strah od toga da je žrtva potrebno, prvenstveno, da prizna da je žrtva, pa onda da je nasilnik upravo to, nasilnik. Zaboravljamo da ljudi biraju kako će nam se predstavljati i kakav će utisak ostaviti, kao i to da je mnogo lako podleći manipulacijama.
Previše je teško stvari nazvati pravim imenom. A onda, još je teže prihvatiti da ljubav za koju ste mislili da postoji između vas i vašeg partnera – bazirana na strahu; strahu da vas ta osoba ipak ne voli, strahu da niste dovoljno dobri za nju…
Naslovna fotografija: instagram.com/euphoria
Milica Antić
