Ne možeš neprestano da imaš u glavi pozitivne misli – najstabilniji i najhrabriji među nama stalno se suočavaju sa sumnjama i voljni su da se temeljno preispitaju, kad se pojave nedoumice, bojazni i nesigurnost. Ali ravnoteža je ono što čini razliku. Pitanja koja mogu da se pretvore u neprekidnu podrivačku sumnju u sebe, u izraz konstantne nesigurnosti, kolebanja i brige zbog toga kakav utisak ostavljaš na druge, upravo zato i traže da pronađeš odgovore. I to one verodostojne, koji će ti doneti osećanje stabilnosti, ispravnosti i smisla, za koje ćeš biti sigurna da su istiniti. A takvi odgovori se potvrđuju s vremena na vreme – upravo kroz sumnju. Ako imaš verodostojan odgovor, kada se opet pojavi potreba da sve preispitaš, to ćeš i učiniti – i na kraju opet doći do odgovora koji već znaš.
Da li ću im se dopasti?
Strepnja je osnovana. Ne možeš očarati i osvojiti sve oko sebe – koliko god da si pristojna, šarmantna, dopadljiva, prijatna, komunikativna i naviknuta da lako postižeš uspeh, da probijaš barijere i pronalaziš put do srca čak i nepoznatih ljudi, uvek će biti onih kojima se nećeš sviđati. Neće ti verovati, gledaće te podozrivo, misliće da lažeš ili se foliraš i pronalaziće ko zna kakve sve mane. Svako želi da dobije potvrdu od drugih, da bude prihvaćen i da se dopada ljudima, to je normalno i ljudski. Stabilnost je u tome da ne pokušavaš da podilaziš ljudima i da im se udvaraš da bi ih pridobila, već da budeš to što jesi i dopustiš ljudima da sami odluče da li im se to dopada ili ne dopada. Nastupajući sa takvim integritetom, možeš biti sigurna da se nećeš svima sviđati, ali da to nema nikakve veze sa tobom.
Da li sam pogrešila?
Verovatno jesi. Nešto si previdela, možda zato što nije bilo dovoljno važno, ili si svoje zaključke i tok misli uzimala zdravo za gotovo, kao najpraktičnija i najlogičnija rešenja. Možda si sve vreme bila u pravu, a ipak si pogrešila – previdela si da drugi ne razmišljaju, ne rezonuju i ne zaključuju kao ti i neko je uvređen, uskraćen, osujećen, zbog tvoje greške. Možeš da se izviniš i da pokušaš sledeći put da budeš pažljivija, znajući za tu svoju sklonost da praviš takvu vrstu grešaka. Na taj način širiš svoju perspektivu i granice svog delovanja. A zatim, možda si baš pogrešila, napravili materijalnu grešku, iz neznanja, rasejanosti, površnosti. Isto ti je – možeš da pokušaš da popraviš šta se popraviti može i da držiš sebe na oku ubuduće. Najgore kod grešaka je to što se na njima uči samo u poslovici – u životu, ljudi stalno iznova prave iste greške i to je ono sa čime je teško pomiriti se i prihvatiti jedini adekvatan odgovor, koji glasi: “Bila sam glupa, nepromišljena, arogantna. I verovatno ću to biti ponovo.”
