Svi radimo najbolje što znamo, rukujući onim čime raspolažemo – i svi grešimo. To znači da smo svi „krivi“ za neka uobičajena toksična ponašanja. Možda i primećujemo da nešto što smo rekli ili uradili nije bilo u redu, ali isto tako prmećujemo i da drugi to rade i onda prosto idemo dalje, bez korigovanja svog ponašanja i upadamo u odnose u kojima nailazimo na iste prepreke. Tako rade obrasci – ponavljaju se i narušavaju životnu radost i zadovoljstvo. Stalno učenje i razvoj su neophodni za pronalaženje dubljeg zadovoljstva i ostvarivanja smislenijih i stabilnijih odnosa. U suštini, sve se svodi na povećanje svesti – ne možemo da promenimo ono čega nismo svesni, ali kada smo svesni, onda ne možemo a da to ne promenimo.
View this post on Instagram
Toksična ponašanja koja treba da prepoznate i prevaziđete
Toksična ponašanja osuđivanja i prebacivanja krivice
Možda verujemo da nemamo toksična ponašanja ili da smo pojedina odavno prevazišli, ali ako se pažljivije preispitamo, vrlo je verovatno da ćemo uhvatiti sebe u jednom od ova dva toksična ponašanja (ili oba). Osuđivanje i prebacivanje krivice je ono što svi najčešće rade, što ne znači da je dozvoljeno da to prosto nastavimo da radimo.
Osuđivanje ne služi ni vama, ni drugima. Često stvara nebezbedan prostor u kome se ljudi otuđuju (i okrivljuju jedni druge), jer se ne osećaju saslušano ili poštovano. Osuđivanje je površno i jednostrano – nikada ne znamo dovoljno i ne baratamo svim podacima, ako nismo u koži druge osobe. Zato bolje upotrebite empatiju i pokušajte da čujete i razumete. Neka druga osoba zna da vam je stalo do nje i da je nećete odbaciti zbog svojih predrasuda i nerazumevanja.
Prebacivanje krivice je oblik odbrane, ali i manipulacije. Ako nešto ne ide kako treba, lakše je okriviti drugu osobu da se ne trudi, da ne pazi, da joj nije stalo i posegnuti za „suptilnim“ ucenama tipa „da me voli, uradio bi to za mene“. Uz prebacivanje krivce idu emotivne ucene i igranje na kartu osećanja druge osobe (partnera, prijatelja, kolege), zbog čega u svim bitnim odnosima nastaju napetost i konflikti. Da biste prevazišli ovaj toksični obrazac, morate preuzeti svoj deo odgovornosti za učešće u bilo kojoj vezi i ostavriti direktnu komunikaciju, u kojoj jasno saopštavate šta želite, šta vam je potrebno, kao i šta vas uznemirava i povređuje.
Pročitajte i ovo: Zašto je sujeta toksična osobina koju treba da prevaziđeš?
Propuštate da se izvinite
Iako ne deluje naročito krupno i bitno, neizvinjavanje spada u toksična ponašanja, jer ukazuje na to da ne preuzimate odgovornost za svoje postupke, da ste nesvesni toga da je neko povređen, ili da smatrate da ste imali svako pravo da se ponašate kako vama odgovara i da ne mislite da imate zbog čega da se izvinjavate. Svaki put kad naše ponašanje nekoga povredi i uvredi – a to se dešava iako uopšte nemamo nameru da nekog povređujemo i vređamo – treba da se preuzmemo odgovornost i izvinimo se. Da pokažemo da nam je žao što smo drugoj osobi uzrokovali neprijatnost i bol, kao i da pokažemo da se kajemo, kad shvatamo da smo pogrešili.
Kada smo u stanju da priznamo svoje greške, svesno ili nesvesno počinjene, to ukazuje na visok nivo emocionalne zrelosti. A taj nivo dosežete kada steknete svest da vaše reči i ponašanja utiču na druge i da se uopšte ne osećate dobro kad neko pati zbog nečeg što ste rekli i učinili (čak i ako je to zato jer vas je pogrešno shvatio).
Objasnite svoje postupke, ako mislite da ste pogrešno shvaćeni i budite spremni da shvatite šta ste pogrešili, čak i ako ste uvereni da ste bili sasvim korektni. Možda i jeste, ali niste uzeli u obzir osetljivost druge osobe, njene granice, strahove, nesigurnost. A emocionalno zrele osobe to uvek uzimaju u obzir.
Pasivno-agresivna toksična ponašanja
Možda ne znate kada se ponašate pasivno-agresivno, ali zato lako možete prepoznati kad je drugi takav prema vama. Pasivna agresija je indirektno prebacivanje krivice – nekome dajete do znanja, možda koristeći sarkazam, da ste zbog nečeg nezadovoljni ili ljuti, dok se na površini ponašate kao da je sve u redu. To stvara nedoslednost između onoga što govorite i kako se ponašate i drugu osobu može zbuniti. Takođe, efekat pasivno-agresivnog ponašanja može potpuno izostati, jer druga osoba uopšte ne tumači vaš „nemušti govor“ – kada vas pita kako se osećate i da li je sve u redu, a vi kažete da jeste, dok vaše kruto držanje i ton govore drugačije, ona može čuti vaše reči i uzeti ih kao tačne i istinite. Pasivna agrasija može biti bumerang, koji ne uspevate da uhvatite u povratku i koji vama vraća udarac koji ste uputili.
U pasivno-agresivna toksična ponašanja spadaju i stalna kritika (džvanjkanje), odugovlačenje ili propuštanje da nešto uradite, jer se „zaboravili“, prebacivanje krivice, kukanje kako vas drugi ne cene i zauzimanje položaja žrtve, tvrdoglavo istrajavanje u negativnom ponašanju na koje vam drugi skreću pažnju…
Ako ste skloni pasivnoj agresiji, vreme je da pronađete direktnije i zdravije načine da iznesete svoju uznemirenost i nezadovoljstvo i iskomunicirate ih sa bliskim osobama.
View this post on Instagram
Tvrdoglavost i igranje uloge žrtve
Ova dva pasivno-agresivna toksčna ponašanja zaslužuju da se o njima posebno govori, jer ih vrlo često praktikujemo, a da nismo dovoljno svesni koliku štetu time nanosimo sebi i drugima. Tvrdoglavost nas vodi u inat, a kada nešto radimo iz inata, u to unosimo destruktivnu energiju. Ona se može transformisati u konstruktivnu, a tvrdoglavost se može pretvoriti u istrajavanje u učenju, ako služe kao „inicijalna kapisla“ i ako nam se energija i raspoloženje promene kada dublje uđemo u nešto što smo počeli iz inata i tvrdoglavosti. Međutim, ako ste uvek prvo tvrdoglavi i potrebno je mnogo takta i obigravanja da biste se otvorili da čujete i primite nešto drugo, možete postati poznati kao teška osoba i užasan saradnik, koga niko nikome ne preporučuje – a negativne preporuke pre ili kasnije počnu da se odražavaju i na vaš poslovni i na privatni život. Sposobnost pregovora i pronalaženja kompromisa jednako vam je potrebna na poslu, u romantičnoj vezi i prijateljstvu. A svi ti odnosi obogaćuju vaš život i daju mu dublji smisao – i vrede napora koji morate uložiti da biste preskočili visinu svog ega.
Igranje žrtve je uloga koja vas može apsorbovati do te mere da postajete dežurna žrtva – sve se lomi preko vaših leđa, vi ste uvek prvi na udaru, vi se uvek nekako nađete ni krivi ni dužni usred tornada. Život nije nešto što vam se događa, vi ste njegov aktivni učesnik i saučesnik – kokreator. I ako manifestujete položaj žrtve, to je zato što se ponašate kao žrtva, a Univerzum detektuje vaš položaj i pribavlja vam uloge koje će ga opravdati i podržati. Počnete kao žrtva iz manipulativnih i sebičnih razloga i posle nekog vremena žrtva postaje ne vaša druga, nego vaša prava priroda i onda zaista završite kao žrtva – svih i svega, a najviše svojih toksičnih ponašanja.
Pronađite način da preokrenete svoj mentalitet, da se aktivno uključite u upravljanje svojim životom i usmerite svoj uticaj i kontrolu na sopstvene reackije, način razmišljanja i ponašanja. Promenite toksična ponašanja da biste postali heroj svoje priče, a ne žrtva svog života.
Da bi se promena dogodila – vi je morate pokrenuti. A zatim morate nastaviti i istrajavati. Morate želeti da se oslobodite toksičnih ponašanja, morate raditi na tome i vežbati nove načine ponašanja. Možete postati osoba kakva želite da budete.
Pročitajte i ovo: Slučajna „pozitivna toksična“ ponašanja
Naslovna fotografija: instagram.com/authenticlovemag
Brankica Milošević
