Ukoliko prepoznajete ogorčenost u sebi, pokušajte da posmatrate sebe sa strane, kao da se radi o nekoj drugoj osobi, kojoj biste najbolje pomogli ako biste joj pristupili pažljivo i uputili je da potraži stručnu pomoć. Pa ako ste do sada ljutito odbijali sve nagoveštaje svojih bližnjih, kao i njihovu otvorenu zabrinutost i predloge da se obratite nekom terapeutu, pokušajte da shvatite da oni žele da budete zadovoljni i spokojni, ali da žele i mir u svom životu i da biste svima učinili uslugu (a najviše sebi), kada biste poslušali njihove savete.
Ukoliko živite sa ogorčenom osobom, da biste hendlovali toksični uticaj njenog ogorčenja, potrebno je da zadržite optimizam i pokažete saosećanje, da ne podležete zamkama cinizma i fatalizma (u koje je tako lako upasti) i da se svojom stabilnošću i vedrinom suprotstvite i odbranite od negativnosti. Setite se da vas ogorčena osoba ne napada zato što želi da vam bude loše, ili zato što ste nešto stvarno pogrešili, nego zbog potrebe da izrazi svoja osećanja, zbog sopstvnog naboja i nemogućnosti da sa njim izađe na kraj. Pokušajte da joj uvek priđete i ponudite neki način za kanalisanje stresa – zajedničko pešačenje (izlet u šumu, planinarenje, vožnju biciklom), bavljenje nekim sportom, druženje sa zanimljivim ljudima. Ogorčenoj osobi to može pomoći da u trenucima kada se unutrašnji rat prekine i nastane primirje, shvati koliko je opterećena svojim osećanjima i kako je moguće da se oseća bolje i da u tome može ići i dalje od povremene relaksacije i pronaći trajnija rešenja za svoj emotivni nemir i ljutnju.
Treba da pokušate da pomognete, ali vi niste terapeut – ne zapostavljajte sebe, postavite granice i ne dozvolite da vam nečija ogorčenost oduzme energiju, zatruje zdravlje i uništi sreću.
Naslovna fotografija: instagram.com/_constance_d
Brankica Milošević
