Dok se nalazimo u toksičnim odnosima mi zapravo nikad ne znamo da su oni toksični. Sve te situacije, svađe i emotivne ucene nama se čine sasvim normalnim. Tek kad se udaljimo iz tog odnosa, sklonimo se negde iza sedam mora, brda i gora, i popnemo se na to brdo, pa sednemo i razmislimo – vidimo širu sliku. I ona nije nimalo lepa. Slike su tu da nam vrate uspomene, da u nama probude osećanja, da pripitome nostalgiju i čuvaju stvari od zaborava. Ali slika koju vidimo sa brda na kom trenutno stojimo – nije vredna čuvanja i ne budi u nama ništa sem gađenja. I tako sami, dok uživamo u svežem vazuduhu koji simbolizuje slobodu, pitamo se kako je moguće da nismo ranije uvideli u šta smo se to zaboga uvalili.
Sledeći put ćemo ranije videti znake opasnosti, ali ako zaboravimo – evo je lista.
Očekivanje od partnera da popravi ono što je neko drugi slomio
Emotivni hendikepi ne moraju dolaziti samo od bivših partnera (iako često dolaze), mogu i iz detinjstva i od nas samih, mogu i sa neba da nam padnu – nije ni bitno. Koliko puta ste partneru prebacili što vam ne pruža dovoljno pažnje kad vam je najpotrebnije, što se ne saoseća dovoljno kad imate loš dan, što ne razume što ste nervozni, što vam ne pruža dovoljno pažnje “kad vam najviše treba”? I ne samo što prebacujemo, nego u sebi stvaramo nezadovoljstvo koje ne isparuje lako, i onda smo nervozni i onda opet tražimo podršku našeg partnera i to je bukvalno začarani krug, igra bez granica. Ono što je bitno da naučimo je da smo mi sami odgovorni i za našu sreću i za našu tugu, ne možemo od drugih ljudi da očekujemo da preuzmu taj teret na sebe. Okej je da tražite emocionalnu podršku, ali ne i da nekom nametnete emotivnu obavezu. Niko nema obavezu da vas usrećuje, ukoliko za to niste sami sposobni,
Posmatrati partnera kao svoju drugu polovinu
Saberite se. Život nije roman Nikolasa Sparksa. Bili su nam potrebni dani i godine da od sebe napravimo pristojnog čoveka. Čoveka koji drži do sebe, koji sam sebe digne kada padne, koji ne služi kao tepih po kome drugi gaze, a opet koji je nesebičan. Čoveka koji je elokventan, pametan, načitan, a opet prizeman. I posle svega, kada se zaljubimo, kažemo da nismo celi nego pola čoveka??? Ne. Ovakav stav može da dovede do toga da potpuno zavisimo od našeg partnera. I onda, ako izađemo iz odnosa, da li smo mi nepotpuni? Naravno da ne. Zato što naš partner nije naša druga polovina nego naš saputnik.
