Svako od nas radi na tome da postane najbolja verzija sebe, ili bi barem tako trebalo da bude. Otkrivanje sebe i ulaženje u psihičke dubine predstavlja način samootrkivanja, ali to, naravno, nije uvek lako uraditi. Teško je suočavati se sa sobom i svojim ponašanjem, jednako koliko je teško suočavati se sa drugima. Iz svakog odnosa, bilo ljubavnog ili prijateljskog, možemo da naučimo nešto o sebi i drugima. Isto tako, možemo i da izgubimo sebe iz vida kad se previše fokusiramo na druge i njihovo ponašanje.
Zanemarivanje svojih toksičnih obrazaca je veoma česta pojava. Toksični obrasci, međutim, ne moraju da budu nešto što povređuje druge – veoma smo sposobni da povređujemo sebe kad ignorišemo svoje toksične obrasce ponašanja. Na primer, osobine kao što su perfekcionizam ili udovoljavanje drugima je nešto što, nekada, smatramo vrlinama – ali, da li su ovo vrline? Jer, ovakvim ponašanjem iznova i iznova povređujemo sebe ili se stavljamo u situacije u kojima drugi mogu da nas povrede.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Toksični obrasci ponašanja koje smo potpuno prihvatili
Kad ne umete da detektujete represiju
Kontrola nad osećanjima je stvar koja se uči na psihoterapiji – i tu nema pogovora. Kada držimo emocije i osećanja pod kontrolom, time pokazujemo koliko smo emotivno inteligentni. Kontrola je pravi znak da smo radili na sebi i da smo napredovali. Međutim, kontrola može da dovede i do represije. Jasno je da, kad odlazimo iz jedne krajnosti u drugu, ne odražavamo balans. Potiskivanjem svojih osećanja štetite sebi, ali možete upasti u iluziju da ste, samo, dobro iskontrolisani. Bitno je da naučite da detektujete represiju osećanja i da naučite kako da izbalansirate između preosetljivosti i osetljivosti.
Pročitajte i ovo: Ove rečenice ne treba da kažete osobi koja ima anksioznost
Romantizovanje samoće
Ovo je problem savremenog doba sa kojim se svi susrećemo. U moru saveta kako da budemo solo – pomislili smo da je samoća najbolji izbor. Ko još ima energije i vremena da se posvećuje drugim ljudima, zar ne? Ovo je jedna od onih krajnosti o kojoj smo prethodno govorili. Internet kultura nam je u jednom momentu gurala niz grlo ideju da je samoća najbolji izbor, jer nas na taj način niko neće povrediti. Ali, i vi i mi znamo da je to bull*hit.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Nedovoljno odmora
Ah, hustle kultura i ceo sistem “moraš da radiš do iznemoglosti da bismo te poštovali” treba zabraniti. Ne, uspeh ne pada sa neba, ali nije jedino što se pod uspehom podrazumeva nekakva menadžerska pozicija. Predugo smo slušali da svi treba da se dokazujemo na poslovnom planu, da osnivamo firme i da šefujemo, jer je sve to stvorilo svet u kome postajemo ekstremno bezosećajni, nesrećni i depresivni. Postajemo materijalisti koji svoj uspeh gledaju samo kroz prizmu dostignuća i time zapostavljamo svoje mentalno i fizičko zdravlje. Ako ne vodite računa o sebi i svom zdravlju, ako se ne odmarate kada vam je odmor potreban – zbog čega onda toliko radite? Šta vam je toliki rad obezbedio?
Udovoljavanje drugima
Ljubaznost i osećajnost su dve karakteristike koje treba negovati i poštovati. Ove osobine nas čine prelepim bićima i zaista je bitno da se međusobno poštujemo i volimo. Zadovoljstvo drugih, međutim, nekada postaje prioritet jer upadamo u šablone ponašanja iz kojih ne možemo da se izvučemo, a to je da konstantno stavljamo druge ispred sebe. To zadovoljstvo drugih često nas uči da pomeramo svoje granice kako bi drugi bili srećni i kako bi drugima bilo bolje. Ovaj toksični obrazac je usko povezan sa samopouzdanjem, ali sve se to može promeniti kad osvestite da to radite.
Pročitajte i ovo: Kako da koristite alat svog mozga za usporavanje vremena
Naslovna fotografija: instagram.com/llemerci
Milica Antić
