Mogli bismo nekako da proslavimo i obeležimo izbor Oxford University Press-a za reč godine – ova organizacija svake godine bira po jednu reč, koja je te godine bila najaktuelnija, odnosno, koja je dominirala u javnom rečniku, u tekstovima i temama. Dakle, reč koja je obeležila 2018. godinu je “toxic” koja u našem jeziku zvuči gotovo isto “toksično” i ranije je korišćena uglavnom u kontekstu ekološke svesti i očuvanja životne sredine, odnosno “toksičnog otpada”. Sada opisuje sve nezdrave odnose, interakcije i lične osobine, koje zagađuju reke naših mentalnih tokova, kontaminiraju naše emotivne šume i truju naš psihološki vazduh.
Odlična reč, “toksično”. Vrlo ubedljiva sa tim “ks” i “č” , mnogo zvučnija nego “otrovno”. A da li je ove godine sve bilo mnogo toksičnije nego ranije? Kako to da smo je sad izusvajali naveliko, kad je ta reč poznata odavno, kako to da je njen širi kontekst provaljen sada, tokom ove godine?
Pa, ta reč je moderna, jer je super. “Super” je na primer, potpuno staromodna (samo što se sad više ne koristi izraz “staromodno”, nego se kaže “retro”), ali nikada nećemo prestati da je koristimo – sigurno je i ona nekad bila glavna zvezda engleskoj jezika.
Pored toksičnosti, u konkurenciji su bili i pojmovi “gas-lighting” (za koji nemamo zgodan prevod, osim kabastog opisa da je to kad nekog praviš ludim i koji se često pominje u opisima toksičnog ponašanja toksičnih osoba u toksičnim vezama) i “orbitiranje” (fenomen savremenih muško-ženskih odnosa, koji ili uopšte ne počnu, ili se prekinu i karakteriše ih praćenje aktivnosti na društvenim mrežama, “ostajanje u orbiti” neke osobe, povremeno komentarisanje i lajkovanje, ali bez prave komunikacije – takođe oblik toksičnog odnosa).
