Svi želimo da budemo viđeni, ali takođe zaista želimo da nas slušaju. Ali svi smo iskusili onaj momenat kada pokušavamo da nešto ispričamo prijatelju koji skroluje po telefonu. Ili smo izašli na dejt, na kome nam druga osoba nije postavila ni jedno jedino pitanje i sve vreme je držala monolog. Ako smo iskreni prema sebi, verovatno smo i sami ponekad bili ta osoba koja ne sluša i ne interesuje se. Mnogi ljudi su „krivi“ za toksično slušanje“, brzo im postane dosadno i zagreju se za razgovor samo kada pričaju o sebi. Čak i najpažljiviji među nama nemaju uvek strpljenja da saslušaju druge.
Svima su nam, dakle, potrebne bolje i razvijenije veštine slušanja, naročito u savremenom svetu u kome, prema istraživanjima, koncentracija opada nakon osam sekundi. To spušta ljudski nivo pažnje spod nivoa zlatne ribice, koja može da se fokusira devet sekundi. I to je zabrinjavajuće.
Vreme je da naučimo da budemo pažljiviji i postanemo aktivni slušaoci kako bismo mogli da gradimo dublje veze i poboljšamo svoje blagostanje u tom procesu.
Kako izgleda toksično slušanje
Selektivno slušanje
Postoje različite vrste toksičnog slušanja, koje, zapravo, služe da izbegnemo slušanje. Pre svega tu je selektivno slušanje, koje svi praktikujemo u raznim situacijama. Ovo verovatno znate iz sopstvenog iskustva. Kao onda kada vas je šef zamolio da nešto dodatno uradite, potpuno ignorišući činjenicu da ste upravo rekli kako ste preopterećeni. Jednostavno, to nije hteo da čuje, nije ga zanimalo. Tačnije, čuo je, ali nije obratio pažnju. Roditelji često selektivno slušaju decu, držeći deo pažnje na drugim stvarima i hvatajući samo ono što im aktivira „alarm“.
Nepažljivo slušanje
Kada ne posvećujete punu pažnju osobi sa kojom razgovarate, obično ste nezainteresovani, nestrpljivi, ili smoreni do bola. U takvoj situaciji je ipak bolje reći drugoj osobi da ne možete sada da je saslušate, nego da ostajete zaglavljeni u razgovoru i gledate okolo i izgledate rasejano i napeto. Naravno, ima energetskih vampira koji stalno postavljaju ovakve zamke i iscrpljuju svoje žrtve koje se koprcaju u nelagodi i nemogućnosti da se izvuku iz klopke razgovora.
View this post on Instagram
Toksično slušanje – sebe
Loši slušaoci, a često ujedno i nepodnošljivo arogantne osobe smatraju da drugi treba da slušaju, dok one govore. Ima i pitomijih verzija ovog tipa, koje je teže proceniti, ali lako je shvatiti da previše pričaju i gotovo nikada nikoga ne slušaju. Tu spadaju i oni koji na svako vaše poveravanje uskaču sa sopstvenim iskustvom i primerom – jer je to toliko zanimljivije od onog što vi pričate. Ima i pripovedača koji su prilično zanimljivi i harizmatični, ali ma koliko (najčešće) bilo zabavno slušati ih, svaki razgovor sa njima se pretvara u pripovedanje. Za njih se obično kaže kako uživaju da slušaju svoj glas, a u ovom ironičnom komentaru ima mnogo istine.
Toksično grubo slušanje
Toksično slušanje se uglavnom oseća kao nepristojnost, arogancija, nestrpljenje. Grubi slušaoci fizički manifestuju sve te osobine. Oni nervozno lupkaju nogom, bubnjaju prstima po stolu, klikću hemijskom olovkom, ili nekim drugim repetitivnim radnjama pokazuju da su potpuno odsutni. Takođe, grubo slušanje se može manifestovati verbalno, kao kada neko završava rečenicu koju ste upravo započeli, ili vas grubo prekida u pola reči.
Prisluškivanje
Pažnja sagovornika je na drugom mestu. Zapravo, on koristi razgovor sa vama kao pokriće za prisluškivanje tuđeg razgovora, koji će verovatno otkriti neke sočne tajne. Svi smo se ponekad pravili da smo udubljeni u nešto, dok smo zadržali dah, pokušavajući da čujemo razgovor pored. Ili smo bivali uvučeni u „špijunsku aferu“ jer nas je neko drugi u punoj konspiraciji angažovao da mu budemo paravan. Kao na filmu.
Ako ste se identifikovali u nekoj od navedenih kategorija ili poznajete nekoga ko često praktikuje toksično slušanje, vreme je da ohrabrite i sebe i druge u razvijanju veština slušanja. Ovo je od vitalnog značaja za bliske odnose, jer je građenje veze aktivan, a ne pasivan proces. I nema ničega što bolje pokazuje da vam je stalo do nekoga ili da ste otvoreni za povezivanje ili jačanje veze, nego istinsko i pažljivo slušanje.
Kako da prevaziđete toksično slušanje
Isključite distrakcije u razgovoru
To je se uglavno odnosi na ometanje korišćenjem telefona. I to je danas toliko normalizovano, da svi previđamo koliko je nepristojno. Ankete pokazuju da je 89% ljudi koristilo telefon tokom svoje poslednje društvene interakcije. Od toga, 82% ljudi je reklo da je to pogoršalo razgovore u kojima su učestvovali. Da li vas to iznenađuje? Setite se kada ste poslednji put bili na nekom okupljanju, kako su svi povadili telefone i držali ih pored sebe na stolu. Verovatno i sami to radite, naročito u većem društvu. Kao da je telefon tu da popuni svaku eventualnu prazninu, ili da vam pruži beg iz situacije koja vas zamara. Pa, organizujte zabavu i okupljanje bez telefona. Neka to bude tema okupljanja. Ostavite telefon kod kuće, kad negde pođete i skrenite pažnju drugima da je to druženje retka prilika da imate razmenu uživo i da telefoni kvare tu priliku.
Zamenite tehnologiju govorom tela
Kada su vam obe ruke slobodne za gestikulaciju, a pažnja vam je na drugoj osobi, možete je uvesti u svoj prostor. To će vam omogućiti da neverbalno odgovorite na reči i emocije druge osobe, pokazujući empatiju. Uverite se da je vaš govor tela otvoren, nemojte se zatvarati prekrštanjem ruku ili okretanjem tela od nekoga. Potrebno je da svojim govorm tela pokažete da ste prisutni i uključeni i da drugoj osobi pružate pristup.
Izbegnite toksično slušanje prekidanjem
Štedljivo delite svoja iskustva ako neko deli sa vama i uverite se da su vaše priče relevantne, ako ih već delite. U istom duhu, nemojte nuditi neželjene savete. Ako vaš prijatelj treba nešto da izgovori, pitajte ga: „Da li želiš da ti ponudim savet ili samo da te saslušam?“, umesto da ponudite savet bez prethodne provere.
Budite pažljivi tokom kontakta očima
Kontakt očima može biti preplavljujući i neprijatan, ali je dokazana činjenica da ljudi smatraju druge ljude privlačnijim kada uspostave kontakt očima, a direktan kontakt očima usporava rad srca. Znači, ako ste nervozni na tom sastanku ili razgovoru za posao, to će vas smiriti. Praktikujući kontakt očima i na poslu, gradite stabilnije i otvorenije međuljudske odnose. Ako vam je neprijatno da nekoga dugo gledate u oči, upotrebite trik. Gledajte ga samo u jedno oko, ili između obrva. To će se osećati kao kontakt očima, a vama će omogućiti da se rasteretite intenziteta koji vam ne prija.
Kako da zaustavite toksično slušanje
Pre nego što se vidite sa prijateljem, duboko udahnite i pokušajte da se otresete tog dana. Ako previše ventilirate, on će možda biti prinuđen da se brani toksičnim slušanjem. Ukoliko razgovarate sa nekim sa kim se ne slažete, stavite svoja mišljenja po strani, kako biste zaista mogli da slušate. Izložite svoje mišljenje, kada dođe red na vas. Možda se nikada nećete složiti, ali barem biste mogli malo bolje da razumete stav druge osobe, ili da saznate zašto tako misli.
Ako neko vas neko prekida i upada vam u reč dok govorite, ljubazno i mirno se zauzmite za sebe. Recite da vam je važno da to iznesete i da ste vi njega pažljivo slušali dok je govorio i zamolite ga da on učini to isto za vas. Svako će u ovoj situaciji primiti kritiku i potruditi se da aktivno sluša.
Najbolja je što ako redovno praktikujete sve ove korake da prevaziđete i zaustavite toksično slušanje, razvijate svoje veštine slušanja. A svojim nastupom ostavljate utisak i na druge i pozivate ih da i sami budu aktivni slušaoci. Na taj način vežbate boravak u sadašnjem trenutku, produbljujući svesnost i samosvest.
Dakle, aktivno slušanje je alat ličnog razvoja. A kada sami u nečemu postajete bolji i to stalno praktikujete sa svima oko sebe, pružate pozitivan primer koji ljudi žele da slede.
Pročitajte i ovo: Slušanje – najvažnija veština za održavanje odnosa
Naslovna fotografija: instagram.com/azoiteiamanda
Brankica Milošević
