Sa nedavno završenim nedeljama mode u svetu u četiri glavna modna centra Njujorku, Londonu, Milanu i Parizu, stišali su se i sumirali i utisci. U startu, uzbuđenja i očekivanja nisu kao nekad jer prezasićenost svim mogućim isprevrtanim idejama ume da nadjača pasiju i ljubav prema modi. Naravno, dok te nešto ne podseti zašto to voliš.
Nakon prvih iznenađujuće pozitivnih utisaka, obnavljanja gradiva kao i putovanja kroz novo, pojačane radnje ispred pc ekrana i popucalih kapilara u očima, delirijuma u snu dodatno praćenog napastima u obliku figurica modela i dramatično-uznemirujućeg stanja, uočava se, da se neke stvari koje su u početku budile osećaj oduševljenja, sada više ne čine takvima. Jedina radost u tome je konstatacija, da je mašta, inspirisana viđenim slikama, isprovocirala neke nove koje su ostale zarobljene negde u mojoj glavi. Kada posvećenost pređe granicu normale, shvatiš da je trud bio uzaludan jer, nevezano za umanjeni oblik radosti i neke slike koje nisu iste kao na početku, ipak ima i onih koje to jesu, te ono što je prvi utisak, ostaje i poslednji, najjači. Izbor ostaje isti.
Pošto pod misiju nemoguće spada sve obuhvatiti jer bi za svakoga ta radnja bila previše, onda samo treba izdvojiti. Čak i izdvajanje donosi prilično obiman opus pa se onda u odnosu na ponuđeni izbor podleže jos većem sužavanju spiska. Tako dolazi do preseka i one čuvene liste top 10, deset najboljih kolekcija za sezonu jesen/zima 2011/12. Međutim, da li ona mora biti taj zaokruženi broj 10? Krećemo, pa da vidimo dokle će nas odvesti.
1. Haider Ackermann i prvo veliko mesto. Jedna velika kolekcija koja je izmamila suze onima koji su prisustvovali. Uz zvuke klavira i Leonard Cohena, ređale su se nezaboravne siluete fantastičnih boja, materijala i krojeva, samo njemu svojstvenih. Ovde njegovo majstorstvo dolazi do punog izražaja i sva obeležja njegovog rada sačinjena su u ovoj kolekciji. Ackermann-ovo umeće za kolorit, kroj, drapiranje, spajanje, umotavanje, sve kroz jedan senzualni tok, su nesvakidašnji. Igra sa pojasevima daje odeći trodimenzionalnu formu, iako me moram priznati nije ponelo oduševljenje za njima u svakom trenutku. Na konstataciju jednog novinara o njegovom radu i ovoj kolekciji, kao ličnoj viziji koju oblikuje neki modni inat, a i nešto mnogo više od toga i pitanje odakle to potiče, Ackermann odgovara kako smo svi sačinjeni iz puno kontrasta i da je baš zato želeo u jednu siluetu da stavi više kontradiktornosti – eleganciju, senzualnost, misterioznost, treš s vremena na vreme. Istovremeno, želeo je da žena ovaj put bude manje otvorena, a više rezervisana. Ovde je elegancija na vrhuncu svoje umetnosti jer je avangarda ključni nosilac njegovog pečata. Isprovociravši modni ‘crème de la crème’, pominju ga i kao konkurenta za novog glavnog dizajnera Diora umesto skoro otpuštenog Galliana. Nakon ove informacije, zatičem sebe u potpunoj zbunjenosti.
Druga stvar koja me tangira, bez obzira na neosporno veliku kolekciju, je njegovo kotiranje poslednjih godina zbog sve češćih jakih kolekcija i to, što sam negde u sebi ostala tužna jer je meni sam po sebi njegov mračan senzibilitet i način bio sasvim dovoljan, i kao takav jedan od najboljih, bez potrebe da se sve izvede da izgleda tako grandiozno. Međutim, kako je naveo, njegova vizija žene koja je u nekoj nadrealnosti, mnogo dugo je bila u senci i bilo je krajnje vreme da iz nje izađe.
2. Gospođa Muccia Prada
Zbog kvaliteta i rafiniranosti, kolorističkog umeća, razumevanja savremenog jezika i koketiranja sa istim, a opet dosledna sebi i pečatu svoje kuće. Ona zadaje domaći zadatak svima koji još nisu naučili, kako se od početka do kraja uloženi trud prezentuje bez greške. Time ostaje sinonim za modnu kuću koja je na vrhuncu i koju niko ne može da pomeri. Da li mladi, talentovani, neafirmisani ljudi stoje iza ovih velikih imena zbog raznih nemogućnosti da stvore svoje, moguće; postoje takve spekulacije. Koliko je to s jedne strane razoružavajuće zbog njih samih, dobro je utoliko što će uvek postojati neko veliko ime poput Prade koja drži ugled i širi kvalitetan uticaj.
3. Cristopher Kane Kada govorim o savremenom modnom jeziku, prvi na pameti mi je Christopher Kane. Pomerenost njegovog mozga pomera granice i u nove teritorije uvodi tumačenja kroz pojam apstraktnog. Ovaj put prezentovao je divnu i milu, a ujedno, kao i uvek, iščašenu kolekciju. Iz čistog izazova i potrebe za materijalom koji nikad nije koristio, nastali su plastični detalji ispunjeni tečnošću. Ono što se nadovezuje kao početna misao su igračke iz detinjstva koje su bile ideja koja je prouzrokovala jednu vrstu euforije i za šljokicama i nekim bojama. Pletiva kao deo kolekcije se jako prirodno uklapaju u temu. Sve to predstavljeno je kroz vrlo ženstvenu siluetu što stvar čini još bizarnijom.
4. Givenchy i Riccardo Tisci koji se takođe pominje kao ozbiljan kandidat za glavno mesto u Dioru. Iz sličnih razloga kao prethodna dva mesta. Kao motivi u ovoj kolekciji javljaju se orhideje, zlatne kitnjaste šare, zatim panteri zbog inspiracije poznatom zvezdom iz 70-ih i 80-ih Amandom Lear, sa naslovne strane za album Roxy Music ‘For Your Pleasure’ i povremeno bezobrazan izgled pin-up kraljice i zvezde 50-ih Bettie Page. Koketiranje sa trešom uvećava dozu očiglednog humora kroz dodate aksesoare u vidu mačkastih “geek” naočara i čvrstih kačketa sa mačjim ušima kao i kroz ‘smešne’ forme i krojeve, sve popularniji trend poslednjih sezona. Doza skrivenog humora ogleda se u ozbiljnosti ostalih krojeva i celokupnom stilu ali ujedno je snažan, ozbiljan i oštar ton ono što nosi kolekciju. Kako je napravio tečan uvod u temu, tako se i kad je ogoljena od tih detalja, kao varijacija javlja slika žene mačke cela u crnom. Sveprisutna asocijacija estetike s početka 80-ih. Uz suptilno i duhovito nadovezivanje svih postojećih, neverovatno zavodljivih elemenata, kreira jednu fantastičnu i uzbudljivu kolekciju.
5. Jonathan Saunders
Lepo, elegantno, šik, u isto vreme puno uticaja. Vešto izrađeno i interesantno u svojoj čistini, celokupno nosi neku toplinu. Bio je inspirisan fotografijama iz 30-ih i 40-ih i dekadencijom koju je uočio u njima. Ona je prevedena na kolekciju kroz rez, oblik i neke kitnjaste šare. U svemu tome su i geometrijiske i grafičke šare bile jako važne kao i kontrasne boje. Čak su i rezovi komada urađen na grafički način, koji je po njemu referenca na dekadenciju iz tih fotografija. Interesantno kao kontrast jeste element konzervativnog koji se prožima stilski u krojevima. Jedna konkretna i lepo zaokružena kolekcija.
6. Alexander Wang hrabro i samouvereno meša “nespojive” stilove i stapa u jedan, stvarajući netipičnu eklektiku. Ubrizgavajući muški hormon, izrazito ženstvenu obuću meša sa sumanutim komadima konstruišući sadržaj u kome je koliko odbojnih toliko i fenomenalnih trenutaka. Kao i uvek kod njega, sve obojeno nezaobilaznom dekadencijom. Krajnji rezultat je znunjujuć, ali istovremeno jako moćan i dominantan.
7. Preen
Kolekciju čini fuzija muškog kroja sa izražajnim ženstvenim stilom, često sve u jednom komadu. Pored ubedljivog kolorita koji čine ultramarin plava, ljubičasta, narandžasta, zlatna i presecanja čistih površina u dizajnu, sačinjavaju je i predivni viseobojeni cvetno – geometrisjki motivi čija inspiracija leži u umetničkom Crafts pokretu, kao i detalji od metala i kristala ručno rađeni u Indiji. Jedan kvalitetno moderan prikaz neodoljive ženstvenosti.
8. Celine i Phoebe Philo zbog nadasve gotivne dosetke da potraži temu u dobro opremljenim, luksuznim automobilima. Pretpostavka je da time, naravno misli na Jaguar, Aston Martin i Bentley. Iako me iz sebi nekog nerazjašnjenog razloga, nije oborila s nogu, ipak je taj bogati minimalizam nešto čemu ne mogu da odolim. Još kad tu upliva “old school classy vibe” estetike 70-ih, onda tu ne može mnogo da se pogreši.
9. Max Mara
Iako je došlo do dvoumljenja kada je ova modna kuća u pitanju, ipak je prevagnulo da listu valja začiniti jednim dobrim primerom kvalitetnog i klasičnog brenda poput Max Mare. Odnos boje, materijala, jednostavnog kroja i kvaliteta prosto mami želju za posedom maltene svih modela koji su prošetani pistom, da ne govorim o lucidnim “karo” trenucima.
10. Marios Schwab
Kako sam odlučila da treba uvesti neki hladan ton na ovu listu, tako sam i pozicionirala ovu kolekciju na nju. Koža, konture i svesnost tela kao njegov dosadašnji afinitet, sveprisutan akt i kontrasti materijala su značajni ove sezone kod Schwaba. Nalazim da, izbor duboke crvene i sudar šifona i svile sa kožom, odražavaju njegovu jaku i kompleksnu misao. Polazište je nalazio u razražljivosti i stegnutom osećaju kada je mislio o ženi iz visoke klase i nečemu što zapravo voli, a što istovremeno predstavlja nešto što on nije. Kako voli da uzme elemente iz svog originalnog konteksta, tako je i ovo na neki način i skoro sarkastična kolekcija. Schwab takođe navodi da je, čitajući dosta starih tekstova o lepoti i njenoj moći zaključio da se, kada stavimo u poređenje ovo gde smo danas, sve čini jako čudnim, skoro vanzemaljskim. Namera mu je bila da se vrati u prošlost i pogleda na šta smo tada navikli da gledamo kao lepo i da ga zatim “apdejtuje” i prezentuje danas. Rezultat je dosta hladna i distancirana kolekcija u čemu pronalazim Schwabov karakter kao intrigantan.
Ovde bi možda trebalo podvući crtu s tim što bi dojam bio nepotpun ukoliko se ne spomene još par njih koji su se izdvojili.
11. Peter Pilotto
Kroz miks ideja, od slojevitih krojeva i kolorit Malevicha do mudro adaptrirane verzije Lenjinovskog tri četvrt mantila, nastala je ova njihova neobično buntovna, a istovremeno uzdržana kolekcija. Ono što uvek javlja kao utisak o njihovim kolekcijama, jeste nedorečenost, što ovde prelazi u preteranost. Ipak daju neke fantastične trenutke koje bi bilo šteta ne pomenuti.
12. Proenza Schouler
Ovaj uzbudljivi duo koji čine Jack McCollough i Lazaro Hernandez bio je zainteresovan za Indijance i ranu američku kulturu, što ih je dovelo do izučavanja njihovih tkanina i tehnika. Usledio je proces na kompjuteru i konstrukcija sopstvenih tkanina s tim što se nisu na tome zaustavili već su želeli osećaj digitalizacije te su krenuli u proces pikselizacije svojih novonastalih ideja. Stilski ženstvenija, svedenija i mirnija kolekcija u odnosu na ranije, bez obzira na izražajan kolorit.
13. Erdem
Iako popularan i favorizovan otkada postoji, meni ovaj put najdraži do sada. Mali trenuci likovnosti koji unose jedan posebno prijatan i dragocen vizuelni ugođaj.
14. Acne
Kolekcija koja sigurno neće završiti na top listi visoko kvalifikovanih novinara i internet portala. Iako ne tako značajna, ovde pomenuta iz ličnog afiniteta prema ovom imenu, kao i radi balansa i osveženja liste nečim sasvim laganim i neopterećujućim, ali istovremeno promišljenim sa dovoljno umetničkog i likovnog smisla. Osim odličnog kolorita, ovaj stil čudne androgenosti i pomerene jednostavnosti u kojoj su Acne izgradili svoj prepoznatljiv pečat, obogaćen je elementom nonšalancije.
Postoji još mnogo imena i modnih kuća, velikih i manje poznatih koje vredi spomenuti, i koji su ili parcijalno briljirali ili nagovestili interesantantan razvoj, ali s obzirom na, koliko toliko, suženu listu ostavljamo to za neki drugi put.
Razlog za nedostatak nekih velikih imena poput recimo Yves Saint Laurent-a ili Dior-a su nedostatak njihovih ideja, kao i samo neodabravanje da se zbog visoko stečenog statusa mora uvek biti u prvom planu. U to, naravno svrstavam i Marc Jacobsa kome, neosporni talenat i pojava autentičnog ludila i intrigantnih ideja kako za svoju liniju, tako i za Louis Vuiton, ne opravdava bezobrazluk da stečenim imenom plasira sve veći broj skaradnih modela. Opravdanja mogu da nađem u raznim opservacijama i mogućnostima po kojima se neki rad percipira, ali onaj prvobitni osećaj za estetski lepo, uzvišeno i emotivno blisko ništa ne može da nadomesti.
Za kraj, još jednom.
Marija Mak je neurotična i analitična “belle de nuit”. Uzdahne uz dobar prêt-à-porter, mrak u klubu, film u kinoteci ili svojoj sobi.
