Sećam se jedne pozorišne anegdote kad je glumica htela da dobije ulogu: “Igram ti šta hoćeš, kurvu – kurvu, seljanku – seljanku, sve glumim, samo reci!” Glumci bi trebalo da su, ponajpre, slobodni da budu šta hoće, da glume šta god, da urade bilo šta, da budu gotovo bestidni. Stoga nije čudno što je profesija veoma dugo bila na udaru društva kao promiskuitetna.
Tek, Dženjueri Džouns (January Jones), plavuša iz serije “Ljudi sa Menhetna” (Mad Man) priča anegdotu sa audicije filma “Ružni Kojot” (Coyote Ugly).
“Bilo je to strašno, producent je hteo da se popnem na sto i da đuskam. Pustili su “Kiss” od Princea i tražili su da igram kao uz šipku, samo bez šipke. Porumenela sam kao cvekla, bilo je grozno, rekli su mi da lepo čitam, ali da nemam nimalo ritma. Odmah sam zvala agenta i rekla sam mu da ne želim više ovo da radim.”
"Zar nije dovoljno što sam plava i relativno vitka, nego još moram da glumim!?"
Glumac ne mora da lepo peva i igra, ali mora da odglumi da dobro peva i igra (znam deluje apsurdno, ali jeste moguće, verujte). Sve mi se čini da će Dženjueri krenuti putem Džesike Bil (Jessica Biel), da će morati da sama da snima film da bi dobila ulogu.
Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.
