Dragi vi koji imate onu stvar dužu od naše,
Super je to što je imate, i realno bez “nje” ne bismo mogle. Ali da biste i vi i mi potpuno iskoristili potencijal vašeg Đoke, Mališe, Mikice i Makice, potrebno je još samo malo onoga što se zove…
Verbalna predigra
“Najlepša si od svih devojaka sa kojima sam bio. Mislio sam da trenutak kada ću te držati u naručju nikada neće doći.”
“Ti si tako jedinstvena. Sve ostale su prozirne.”
“Ne bih da ti laskam, ali s tobom se osećam najprirodnije.”
“Da li si i ti osetila takvu hemiju kao što sam ja kada smo se prvi put dodirnuli?”
…i tako dalje. Još ako nam rukom prođete kroz kosu ili se (šatro) zagledate u dubinu naših očiju… Ima takvih laži i prevara kojekakve vrste, upakovane u razne papire sa šarenim mašnama, ali su nam potrebne. Potrebno nam je da se osetimo jedinstvenim, da verujemo da smo baš mi te pametnije, lepše, šarmantnije. Tada se opuštamo, jer već ste zavedeni, pa ne možemo baš mnogo da izgubimo ako nešto zeznemo, da li u rečima, da li u pokretima. Postajemo sigurnije, jer definitivno nešto ima u nama čim ste tako divni. (Verujte, nismo tako glupe da pomislimo da nas farbate pa da prekinemo čarobni trenutak – trenutak kada nam neko poklanja svu moguću pažnju. Sve ćemo uraditi samo da pomislimo da smo mi te.) Sav naš potencijal isplivava iz nas, i mi postajemo baš onakve kakve nas je priroda napravila – samo smo se vremenom sputale i prekrile ko zna kakvim slojevima da ne bismo, jadne, bile povređene – žene koje na samo njima svojstvene načine zavode muškarca i dovode ga do ludila.
