Sajmište – to je onaj vrlo lep deo našeg grada, pored reke s novobeogradske strane. Odrastao sam u bloku 21 i išao sam u školu sa decom sa Sajmišta. To su bila divna deca, pa ipak, uvek je uz reč Sajmište išlo neko tužno, čak i diskriminatorsko osećanje. Tužno, jer je Sajmište mesto gde je u Drugom svetskom ratu bio logor, a pola veka kasnije Sajmište je mesto gde žive mahom siromašni ljudi i Romi. Ipak, u našoj školi (OŠ “Jovan Dučić”), to nije ništa posebno značilo, barem ne dok to neko ne bi pomenuo iz čiste pakosti… Kada sam bio šesti razred, a Emir Bekrić je tada bio osmi, pripremili smo i izveli predstavu “Priča o princu jedincu”, autora Branka Stevanovića. Emir Bekrić, o kome je ova priča, u toj predstavi je bio princ.
Danas je Emir Bekrić reprezentativac Srbije u atletici, specijalista za trke na 400 m sa preponama, juniorski rekorder Srbije u disciplini 110 m sa preponama, osvajač trećeg mesta na na prvenstvu Evrope za mlađe seniore 2011. u Ostravi i prvog mesta na Balkanskom prvenstvu 2011. Trčao je polufinale na Prvenstvu sveta ove godine u Daeguu. Prethodno je, na Univerzijadi u Šenženu uspeo da stekne B normu za OI u Londonu 2012. Ima odrednicu na Vikipediji na kojoj su pobrojani i drugi njegovi uspesi, a ne samo ovi koje ja pominjem! Gledao sam kako na televiziji daje izjavu. Rekao je: “Ne zanima me ni staza, ni protivnici, ni vreme, ni plasman, zanima me samo da trčim najbolje!” Dečak sa sajmišta! Talentovan i za druge stvari, i koji je zajedno sa svojom sestrom Senom (a ona je pisala divne priče, ne znam da li to još uvek radi) uvek primao decu koja su dolazila našoj školi u goste, ili na Radost Evrope ili decu sa Kosova, dok su ostali uvek imali neke izgovore.
Zašto sam dvaput pomenuo Sajmište u ovom tekstu? Zato što je Sajmište u ovoj priči metafora. Zato što mi, a ovaj put je to neko koga poznajem, ponovo pokazuje da pravi talenat ne stanuje u nekoj posebnoj ulici, u nekoj posebnoj kući, u nekom posebnom delu grada. Pravi talenat nema adresu, on stanuje u srcu onoga ko ga poseduje, hrabro srce je njegova adresa.
Ako je atletika kraljica sportova, Emir Bekrić je princ koji je na najboljem putu da postane njen kralj.
Od sveg srca navijam za njega!
Uroš Pajović voli lepe stvari i lepe ljude. Pogled na svet i odnos prema drugima deli sa dr Hausom. “I am not settling for anything less than everything.”
