Kada kažem zimovanje, zapravo imam na umu super-fantastičan urbani izlet koji je igrom slučaja u sred zime. Složićete se da zima nije doba godine koje mami da po čitav dan šetate ulicama nepoznatog grada. E sad, da ja ne bih odložila ovakvu avanturu do proleća, moj rođendan je zagarantovao da svakog januara tražim neku pogodnu destinaciju, da ne kažem toplije krajeve gde ću od jutra do mraka lutati i fotkati.
Sevilja je bila slučajan izbor, onoliko koliko je slučajnost moguća. Jer verujem da nije moglo biti baš sasvim slučajno da se jedno od mojih najboljih dosadašnjih putovanja desi upravo za ovaj rođendan. Okrugao je i simboličan, a volim simboličnosti. Ovolika količina uživanja svakako ima veze sa ovim prelepim gradom, divnom klimom i naravno, sa dobrim društvom. Shvatila sam to sve kao rođendanski poklon.
Pred put sam prikupila par osnovnih informacija, a ostalo sam prepustila iznenađenjima. Zima je u Sevilji blaga, a tih dana je bilo veoma sunčano, jutra su bila sveža, a preko dana je temperatura dolazila do 18 stepeni. Sunce kasnije izlazi nego kod nas, ali i kasnije zalazi, pa je mrak padao oko 19h. Centar Sevilje, ovaj koji je turistima i putnicima interesantan, dovoljno je mali da ne morate koristiti prevoz da biste obišli sve u njemu. Od aerodroma do centra grada vozi redovna autobuska linija na svakih 12 minuta. Smeštaj sam ovog puta odabrala u hotelu, na rubu strogog centra, a samo 15-ak minuta hoda udaljenom od autobuske stanice. Jeftinije avio karte našla sam preko Wizz-a i to iz Budimpešte.
Taj dan kada sam stigla u Sevilju provela sam sama i iskoristila sam ga za jednu od onih free walking tour-a koju sam rezervisala još od kuće. Šetnja sa vodičem koji je u Sevilji odrastao, bila mi je dovoljna da se orijentišem i informišem o gradu. To mi je pomoglo da napravim plan obilazaka za naredne dane.
Prvo što sam obišla bila je “pečurka” ili Metropol Parasol (las Setas de Sevilla). To je jedina građevina modernog izgleda koju sam videla u centru. Drvena konstrukcija, izuzetno maštovina, za mene hipnotišuća, liči na pečurku i ako joj priđete dovoljno blizu otkriće vam se njeni nivoi i sjajne vizure za fotografisanje.
Zoe je doletela sutradan i popodne smo iskoristile za obilazak Španskog trga (Plaza de Espana). Odavde se zaljubljuje u Sevilju na prvi pogled, ali onako filmski, za ceo život. Španski trg je ogroman brisani prostor sa vešto upotrebljenim cakama za vizuelno prenaglašavanje razmera – plato koji je blago ispupčen da mu se ne vidi završetak sa preke strane; u središtu moćna fontana koja stvara veliku “zavesu” od sitnih kapljica; kanal sa vodom koji opasuje trg sa svih strana i preko njega prelaze mostovi, pa takve prepreke čine da sve izgleda udaljenije; i na kraju opcrtavanje ivica trga ogromnim parkom sa jedne strane, i isto tako impozantnom, polukružnom građevinom od crvene opeke sa druge strane. Veoma mudro i efektno.
Kanalima možete proći veslajući u čamcu koji iznajmite. Parkom možete prošetati ili se provozati kočijom. U samu građevinu ne možete ući, koriste je neke državne, administrativne službe, ali je cela natkrivena terasa u donjoj etaži otvorena za posetioce, dok se na sprat možete popeti na dva mesta. Čitav prostor je izuzetno fotogeničan, i na koju god stranu uperite aparat dobićete odličnu fotku. U vreme kada smo mi bile tamo, trgom se čuo flamenko koji su lokalni umetnici svirali, pevali i igrali kod centralnog mosta.