Narednog dana je plan bio da osvojimo najviši vrh Sevilje! Điralda (la Giralda, toranj glavne katedrale) nas je čekala u centru, i tog jutra bez očekivane gužve. Uglavnom ostajem ravnodušna na crkvene građevine, osim kada su neko arhitektonsko čudo, ali pogled sa najviše tačke je zaista neprocenjiv. U starom delu grada, koji je odmah tu, vide se ravni krovovi, na njima terase, bašte, bazeni; u daljini su novi delovi grada, pa reka, mostovi… građevine pretežno bele, veliki i bujni parkovi, izmaglica i nisko, jutarnje sunce, daju prelepu panoramu.
Real Alkazar
Veliki trag su ostavili mavarski, arapski i gotski stilovi na ovdašnju arhitekturu. Toliko snažan da su stvorili jedinstveni mudehar stil (Mudejar), prepoznatljiv i onima koji nisu poznavaoci istorije umetnosti i arhitekture. U starom gradu i najužem centru skoro sve građevine imaju makar po detalj u mudeharu.
Real Alkazar
Zatim smo nastavile šetnju po četvrti Santa Kruz (Santa Cruz) koja je pravi lavirint uskih, pešačkih ulica, belo-žutih fasada, trgića, prolaza i u Sevilji nezaobilaznih drvoreda narandži. Neverovatne su ove seviljske narandže. Gde god ugledaš drvo, ili je palma ili je narandža. A na njoj načičkane ogromne i zrele, a niko ih ne jede. Kažu meštani da su gorke, takva je vrsta. Koriste ih za pravljenje sirupa koji se meša sa crnim vinom i tako se dobija nešto slično našem bermetu (neka me izvinu poznavaoci vina ako sam pogrešila u komparaciji), sa blagom gorčinom i ukusom narandže.
Real Alkazar
Evo i sad ne znam da izgovorim ime reke koja teče kroz Sevilju. Piše se Guadalquivir, a čita se slično onome kako bi je pročitali “po Vuku”. Sve u svemu, u centru grada šetalište uz reku je prelepo mesto! Tu su staze na više nivoa, za pešake, trkače, bicikliste, ima mesta za izležavanje, za sedenje u hladu palmi ili na suncu, ima i brodova za organizovane vožnje rekom, po koja bašta za popiti kafu ili sok. Kod mosta Izabele II, odlično je mesto za ručak na keju. To je mala, zastakljena pijaca gde prodaju već gotova jela; svaka tezga ima svoju kuhinju i ponuda im se razlikuje. Pokupiš sve što želiš, pa tako sa tanjirima sedneš tu za pult sa pogledom na reku, ili izađeš u baštu bliže reci, gde još možeš poručiti i nešto za piće. Divotica.
Rođendan u Alkazaru
Sutradan je bio moj poslednji dan u ovom gradu, ali i svečani dan, provele smo ga najbolje od svih ostalih dana u Sevilji, ikada. Jutro smo odvojile za kraljevsku palatu, Real Alkazar (Real Alcazar de Sevilla), ona nas je očarala toliko da smo se tu zadržale više od 4 sata. Poslušajte me, ovo mesto zaslužuje posetu. Mi smo se dvoumile da li da uopšte ulazimo (ulaz se plaća oko 11€, i u redu za kupovinu ulaznica nije bilo nikoga, a u redu za one koji su ulaznice kupili online se čekalo na ulazak, pretpostavljam da većina kupi ulaznice unapred), i bila bi velika šteta da to nismo uradile.
Prolazi u Alkazaru
Mozaici i duborezi u Alkazaru
Palata sa svim prostorijama koje su otvorene za javnost, iako ispražnjene od nameštaja, i brojnim atrijumima, sa izuzetnim mozaicima i duborezima u drvetu, odaje raskoš i lepotu koju je ova građevina imala dosta pre nego što je postala muzej. Ipak ona sama ne bi ni blizu ostavila tako snažan utisak bez svega onoga što se nalazi oko nje: bašta, park, lavirint, natkrivene staze, fontane, bazeni, pitomi paunovi. U sred ovog divnog dana sele smo u sred tog divnog parka na kafu i kolač, i da mogu za svaki svoj naredni rođendan upravo na tom istom mestu bih popila kafu.
Na reci Guadalquivir
Poslepodne smo prešle reku i krenule u obilazak Triane, siromašnijeg starog dela grada u kom su onomad stanovali ribari, umetnici i skitnice. Tu se, kako kažu meštani, razvio flamenko, tu se pravila odlična keramika. I danas Triana ima drugačiju energiju, opušteniju. Kada smo se ponovo našle na reci uspele smo da za celih 10€ iznajmimo ceo brod koji nas je čitav sat vozao uzvodno pa nizvodno. Rođendanska sreća nije se tu završila. Iako je bilo kasno popodne, nisko sunce je sinulo svom snagom pa smo se mogle sunčati na pramcu. Sunčane naočare su bile must-have za ovaj događaj.
Krstarenje za sve pare
Za večeru tapasi pod narandžama, pa vino de naranja, da nazdravimo Sevilji, rođendanu, drugarstvu i putovanjima.
Tekst i fotografije: Maja Gajinov, Ptica na žici
