Traženje pomoći je veština kojom se odlikuju svesni i razumni ljudi, koji imaju hrabrosti da prevaziđu stid, ponos, ili bilo koju drugu konstrukciju ega, koja drugima ne dozvoljava da pokažu svoju „slabost“. U tom smislu, traženje pomoći uopšte nije znak slabosti, kako mnogi pogrešno misle, već znak svesnosti i hrabrosti.
Najjednostavniji i najmudriji savet koji možete dobiti, jeste da ne čekate da počnete da se osećate beznadežno i očajno, da vas situacija natera da tražite pomoć, jer više nemate kud i stvarno ste se uplašili – bolje je da potražite pomoć na vreme, dok stvari još nisu postale tako loše. Međutim, ovaj savet je teško prihvatiti i uvesti u praksu i često se sa nečim borimo sami, jer ne želimo nikog da opterećujemo, ili imamo od sebe prevelika očekivanja, ili se plašimo da pokažemo ranjivost i nepodnošljiva nam je pomisao da „zavisimo od nečije milosti“.
View this post on Instagram
Svako se ponekad nađe u poziciji da mu je pomoć neophodna i da mora da je potraži, ili da prihvati onu koja mu se nudi, samo različito reagujemo na to. Neko je sve vreme uplašen i ljut (što je bespomoćan), a neko zahvalan i ganut.
Kada ne znate šta da radite, kada vas nešto zbunjuje, kada razmišljate da odustanete, kada se osećate preplavljeno i preumorno – možda je traženje pomoći najbolja opcija. To može da bude samo razgovor i savet, ili prisustvo osobe koja vam uliva hrabrost i poverenje. Ali možda vam je teško i to da tražite?
Ako je traženje pomoći za vas suviše nepoznato i teško iz bilo kojih razloga, razmislite o tome šta vas koči. Postoje situacije kroz koje ne morate i ne treba da prolazite sami i trebalo bi da tražite pomoć, čak i ako vam to teško pada. Ali kada vidite da ljudi pozitivno reaguju na traženje pomoći, da se rado odazivaju i izlaze vam u susret, kad steknete dobro iskustvo, sledeći put će vam biti lakše i da na vreme prepoznate da vam je potrebna pomoć, i da je zatražite.
Zašto bi trebalo da tražite pomoć
Traženje pomoći je čin svesnosti i hrabrosti – potrebna je snaga i hrabrost da priznate da se sa nečim borite i da tražite podršku, savet, pomoć druge osobe.
Sam čin traženja pomoći je oslobađajući i pomaže vam da rastete kroz novu fazu svog života, bilo da se borite sa raspoloženjem, stanjem ili nekom složenom situacijom. Svest da niste sami u tome, da imate podršku i da vas ljudi kojima ste se obratili ne osuđuju, već se iskreno angažuju da vam pomognu onako kako vam je potrebno, donosi nove uvide i širi perspektivu.
Takođe, sa širom perspektivom možda pronađete rešenja koja niste mogli da vidite dok ste bili u grču i strahu i osećali se odsečeno od sveta i izolovano u svojoj muci.
Svi smo bili na tom mestu, sa koga vidimo samo mrak i na kome nas emocije savlađuju i preplavljuju. U redu je osećati se tako, ali ne morate biti sami u tome – bliski ljudi, prijatelji, voljena osoba, porodica, mogu vam pomoći samim svojim prisustvom i željom da vam olakšaju.
Traženje pomoći vam može pomoći da naučite da učite iz grešaka, ili da prepoznate lekcije u teškim situacijama, kako biste razvili veću otprosnot. Možda ćete u sledećoj sličnoj situaciji tačno znati šta da radite – zato što ste pre toga sakupili hrabrost i pozvali prijatelja.
Ako niste sigurni da li se nalazite u situaciji u kojoj je traženje pomoći opravdano, odnosno, mislite da bi neko mogao smatrati da je to nešto beznačajno ili nešto sa čime se očekuje da se izborite sami, četiri glavne stvari zbog kojih treba da tražite pomoć – pomoći će vam da se orijentišete. To, naravno, nisu jedini faktori koje treba uzeti u obzir kada se pitate da li vam je potrebna pomoć, jer slobodno smete i treba da potražite pomoć svaki put kad osetite da vam je potrebna.
Pročitajte i ovo: Šta možete da uradite kada se osećate bespomoćno
Situacije u kojima je traženje pomoći opravdano
Kad imate previše posla
Ovo posebno važi ako spadate u osobe koje ne mogu da kažu „ne“. Ako ste previše toga preuzeli na sebe i prosto ne stižete da predahnete, osećate se preopterećeno i preti vam sagorevanje, možete se osećati kao da bezuspešno pokušavate da držite kormilo koje vam se otima iz ruku, na brodu koga pobesneli talasi bacaju gore-dole i prete da ga prevrnu i progutaju.
Ne čekajte da se slupate i potonete, već potražite pomoć od ljuti kojima verujete. Možda ste u poziciji da delegirate, a ako niste, biće vam lakše da se nekome požalite – možda ta osoba ima dobru ideju. Možda drugi mogu preuzeti neke obične, kućne zadatke, da biste vi imali više vremena i energije da se posvetite poslu, ili da se naspavate, da biste mogli da radite. Kada prolazite kroz prezauzet period, ako neko dođe dva ili tri puta nedeljno da vam nešto skuva, ode u nabavku, malo sredi i protrči usisivačem kroz kuću, osećaćete se mnogo bolje – jer neko brine o vama i ne morate sve sami.
Traženje pomoći kad pogrešite
Svi grešimo, u malim i velikim stvarima, jer žurimo i rasejani smo, jer nam nije dobro, jer smo mrzovoljni, nervozni, boli nas glava, nemamo koncentraciju i ne razmišljamo jasno. Međutim, to nije uvek lako priznati – možda ćemo se radije praviti kao da je sve u redu i nadati se da niko neće primetiti. Možemo pokušati da potisnemo svoja negativna osećanja, što se nikada ne završava dobro.
Znate i sami da to nije način da upravljate posledicama – greška je napravljena i možda ne nanosi nikakvu vidnu štetu, ali neko će je na kraju primetiti i vi se nećete osećati dobro (krivica ima običaj da se nagomilava, udružuje sa drugim neprijatnim osećanjima i raste). Osim toga, priznanje da ste pogrešili i da vam je potrebna pomoć da ispravite stvari, zahteva skromnost i hrabrost (prevazilaženje ega). Zapazite da najkvalitetniji ljudi nikada ne pokušavaju da budu savršeni i uvek priznaju da su pogrešili, odnosno, prvi prijavljuju grešku i pre nego što je neko primeti. Ako ne znaju da su pogrešili, pa im neko naknadno skrene pažnju, oni ne pokušavaju da se opravdaju ili izvuku, već odmah gledaju šta mogu da urade da isprave grešku.
Dakle, ako ste negde pogrešili, a još uvek se ne pojavljuju posledice od kojih strepite, ili već trpite posledice, iako to niko ne zna i ne primećuje, poverite se nekome, izbacite to iz sebe. Posavetujte se sa bliskom osobom, udružite se sa nekim u traženju rešenja – druga osoba može doneti svežu perspektivu, koja vas može inspirisati.
Traženje pomoći kad ste van sebe
Poznajete to stanje – jednostavno vam je svega previše i dođe vam da pobegnete vrišteći, ali nemate gde da bežite, a ne znate ni šta da radite. Velika je šansa da sve što poukušavate da uradite kada ste u strahu, panici, očajanju, ništa ne pomaže, ili samo još pogoršava situaciju. Kada ste van sebe, oslonite se na nekog ko je priseban i sabran, bez oklevanja. Traženje pomoći u ovakvom stanju i trenutku predstavlja hitan slučaj, u kome je potrebna prva pomoć – saniranje situacije na terenu. A zatim ćete videti šta ćete dalje, oko čega se takođe možete posavetovati sa bliskim osobama, kojima verujete i koje vas poznaju.
Pomoć stručnjaka
Kad shvatite da ne znate šta radite, ili da ne možete da se nosite sa onim što bi trebalo da radite, tražite pomoć stručnjaka. Tu vrstu pomoći ćete platiti, bilo da se radi o pomoći u kući, intervenciji majstora, dekoraciji ili terapiji i to će vam pružiti osećanje adekvatne razmene. Međutim, ako vam takva pomoć nije dostupna ili ne možete da je platite, razmislite ko bi mogao da vam pomogne (prijatelj koji ima smisla za organizaciju, prijateljica koja ima brata majstora) – sigurno poznajete nekog ko se dovoljno razume i ume da uradi ono sa čime se borite.
View this post on Instagram
Kako da tražite pomoć kada vam je potrebna
Ako ste shvatili da vam treba pomoć, morate odlučiti da je potražite i razmisliti o tome kome da se obratite, a to pitanje može biti najteže i najnezgodnije. Ukoliko je neko prethodno loše reagovao kada ste mu se obratili, ili možda nije bio od pomoći, ili se distancirao, izbegavao vas i ponašao sebično, nećete želeti da se obratite toj osobi, a možda ćete oklevati da se obratite nekom drugom.
Razmislite i izaberite nekog kome verujete, koga volite i ko vas voli. Zatim razmislite o trenutku kada ćete se toj osobi obratiti. Nije dobra ideja da svoju molbu iznesete kao usputnu pomisao u trenutku kada završavate razgovor – bolje je da drugu osobu pitate kada može da razgovara, jer vam je nešto potrebno i važno.
Kada tražite pomoć, poverite svoju situaciju drugoj osobi i budite iskreni – u potpunosti, ako je moguće. Da biste dobili adekvatnu pomoć, ponekad je najvažnije da potpuno otvoreno i istinito iznesete svoj problem.
Traženje pomoći bez opterećivanja
Većina ljudi brine da će nekoga opteretiti traženjem pomoći, ili što je još gore, da će biti odbijeni. Međutim, dobar prijatelj neće videti traženje pomoći kao teret. U stvari, mnogi će vam vrlo rado izaći u susret i biće im drago da vam pomognu. To što se nekome obraćate, znači da mu verujete i da ga poštujete.
Međutim, ne pokušavajte da dobijete više nego što je druga osoba spremna da vam pruži – svako ima svoj život i svoje probleme sa kojima se morate nositi. Recite tačno šta vam treba i prihvatite ono što vam druga osoba pruža, prihvatajući i njena ograničenja. Možda vam je dovoljno malo podrške i oslonca, da biste se pokrenuli sa mrtve tačke, ili stekli dublji uvid. Budite razumni i strpljivi i ne očekujte da će se druga osoba potpuno posvetiti rešavanju vaših problema – pružanje pomoći u većini slučajeva i dalje znači da ćete vi ulagati najviše truda, vremena i energije.
Pročitajte i ovo: Kako (i da li) da prihvatite najveće mane svojih prijatelja
Naslovna fotografija: instagram.com/mao.ge
Brankica Milošević
