Onaj uvredljivo prost odgovor na pitanje smisla života glasi ovako: Smisao života je život. Možda si to već negde čula i zvučalo ti je besmisleno, kao neka poslovica koju valjda razumeju samo oni što su već čitav život proživeli i sad se izražavaju u sentencama, da ne gube vreme i dah. Šta oni znaju što ti ne znaš? Šta ti nisu rekli?
Pa, nisu dodali objašnjenje uz svoju mudru izreku o smislu života, koji je sam sebi smisao. Možda i jesu, ali nisi obratila pažnju. Pazi sad – ako je smisao života u življenju, proživljavanju i doživljavanju, u iskustvu, onda ti to već radiš. Već obavljaš svoju misiju samim tim što postojiš na ovom svetu. A onaj smisao koji tražiš, osećaj da tvoje postojanje nešto znači, to nije nešto što u životu nalaziš, nego nešto što ti sama svom životu daješ.
Ti osmišljavaš svoj život. Ti ga oplemenjuješ. Ti unosiš sreću, radost, strast, izgaranje, ti doživljavaš ispunjenost kad se ostvariš kroz ono što radiš, što činiš, što misliš i osećaš, što daješ od sebe. Ti si to svetlo koje obasjava put pred sobom i sve oko sebe. Ukoliko jače svetliš – više daješ – utoliko bolje vidiš kuda ideš, jače doživljavaš svoje prisustvo u svetu, lakše pronalaziš svoje mesto u poretku stvari.
