Ponekad je sve besmisleno. Potrošena si. Bankrot. Nemaš ništa za davanje. Nemaš objašnjenje, ne primaš utehu, nemaš razloga da se nasmeješ, umorna si toliko da ti se čini da te sto smrti ne bi odmorilo i omogućilo ti onaj zaborav za kojim čezneš. Nema svetla. Mrak se zgusne i curi iz tebe. To je ono kad si na dnu. Ne možeš da ostaneš na dnu, jer tu nema uslova za život, ne možeš da se rokneš, jer negde u sebi nosiš zapis o dužnosti življenja, koji neki nazivaju nagonom za preživljavanjem. Ležiš sklupčana pod kamenom sudbine, na muljevitom dnu bola i osećaš da ćeš se ugušiti. I onda se usredsređuješ na udah. I izdah. Strah ti upumpava adrenalin, srce ti kuca ubrzano, telo ti je hladno i vrelo. Osećaj. U tom trenutku, život je samo osećaj, a sav smisao je sabijen u udah i izdah. U sistolu i dijastolu. Srce pumpa krv, pluća se šire i skupljaju, telo ti treperi, živa si. Sledeći smisao je da ostaneš i sledećeg trenutka živa. Da nastaviš da dišeš, da umiriš lupanje srca, da se pokreneš, protegneš, promrdaš, da zakoračiš. Da budeš u stanju da ustaneš i odradiš sve dnevne rutine, iako si jedva živa. Da se staviš u službu življenja. Opet. I ponovo. I dalje. Da dišeš i osluškuješ otkucaje svog srca. Jer činjenica da to možeš, potvrđuje činjenicu da si živa i da to sigurno ima smisla, čim se nisi dezintegrisala, nisi odustala, nisi umrla od tuge, nisi digla ruku na sebe, nisi bila arogantni tragač za višim smislom, nego ponizni službenik života. Disač i srcekucač. Misliš da to nije dovoljno? Razmisli bolje. Ovaj put ne upotrebljavaj mozak u tom procesu, nego veruj svom srcu. Ono kuca, zar ne?
Pročitajte još i ovo:
Stvari u kojima treba sebi malo da popustiš
Šta možeš da uradiš da povećaš svoj osećaj slobode?
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Izvor fotografija: www.fashioneditorials.com
Aleksina Đorđević
