Jeste li ikada čuli za izraz “pozitivna trema“?
Da li je to pravo osećanje koje vas podržava kada ste pred važnom prezentacijom, punom salom ili kamerama u studiju?
Trema je stanje koje se opisuje kao strah od javnog nastupa. Manifestacije su različite i brojne, a najčešće se javljaju u vidu nekontrolisanog znojenja, treperenja mišića i podrhtavanja, stezanja u grlu, odsecanja kolena, nedostatka reči i misli o sadržaju koji treba da kažemo.
Zapitajte se da li je išta od ovih manifestacija pozitivno? Da li je strah pozitivno osećanje?
Strah može da bude koristan, jer predstavlja signal da smo ugroženi i govori nam da pokrenemo mehanizam zaštite, ali teško da može da se nazove pozitivnim osećajem!
Što se pratećih pojava tiče, sigurna sam da ne volite situacije u kojima se tresete i preterano znojite ili ne znate šta da kažete, a toliko ste vežbali.
Hajde da vidimo šta uopšte stoji nasuprot osećaja treme, hladnokrvnost, smirenost, pozitivna trema ili nešto četvrto?
Razmislite o ovome
Da li vam je nekada neko rekao da je trema “normalan i prirodan osećaj”?
Ili možda da je trema dobra jer to znači da vam je stalo do onoga što treba da prezentujete?
Ili da svi (mnogi) pevači, glumci i javne ličnosti imaju tremu pred nastup?
Svi ovi primeri predstavljaju uverenja koja nas sputavaju da postanemo najbolja verzija sebe – da je trema normalna, prirodna i da se svi sa njom bore manje ili više.
Izmaknite se sada još malo iz situacije i posmatrajte kako mogu da zvuče ove rečenice, iz ugla objektivnog posmatrača:
Nema veze što imaš tremu, ignoriši – to je normalno i prirodno. Ne treba da se izboriš sa time.
Pitanje je da li ti je dovoljno stalo do sadržaja ako nemaš tremu.
I bolji od tebe je imaju, pa šta.
Kako vam sada zvuče?
