Skandinavski dizajneri su sasvim sigurno lideri u oblasti održivosti, a to prvenstveno dolazi iz činjenice da je to između ostalog potražnja kupaca. To je promena majndseta koja mora da se dogodi i od koje smo vrlo verovatno prilično daleko, ali u Skandinaviji su ljudi iskreno zabrinuti nad održivošću, zaštitom životne sredine i ekologijom i traže to u svemu, od hrane do nameštaja. Moda je užasno bitan i veliki deo konzumentske kulture tako da je neophodno da se i ona prilagodi i da se uzmu u obzir svi njeni problemi i mogućnosti za drugačiju budućnost. Na kraju krajeva, pravi dizajn je rešavanje problema i zahteva da mu se tako i pristupi, što znači da je ovo možda istorijska mogućnost za modni dizajn da bude ono što jeste u pravom smislu te reči. S druge strane, upravo zbog stepena osvešćenosti, skandinavski potrošači su spremni dosta i da plate ukoliko znaju da je materijal prirodan, da je ručno rađeno i u dobrim uslovima, i svakom drugom mogućem smislu etički. To je upravo promena koja mora da se desi unutar pojedinca i unutar društva.
Što bi možda i bilo moguće da upravo neki od dizajnera nisu ti koji unose zbrku i da se s vremena na vreme ne pojave dosta iznenađujući trendovi i to ne u pogledu svoje ekscentričnosti, koliko nesavesnosti, kao npr. čuveni PVC. Lično, ja veoma jesam PVC i sve bih imala providno, tu nema dileme, ali činjenica jeste da je od svih vrsta plastike na svetu PVC najgori mogući izbor u pogledu okruženja i njegove zaštite. Proizvodnja PVC-a produkuje izuzetnu količinu štetnog otpada, koji na ovaj ili onaj način dolazi u životnu sredinu, a takođe neretko i ima supstance štetne i za životinje i ljude. Stoga, pravo je pitanje kako je, danas, kada je eko-svesnost ipak jedna od vazda aktuelnih tema, uopšte došlo do toga da PVC postane trend, kao i zašto dizajneri toliko malo razmišljaju o istom?
