Sve što je želela, našla je u njemu. Za ceo život. Tragala je za osobom kraj koje će se osećati posebno. Ležala je naslonjena na njegovo rame. Prepleo je noge oko njenih i uhvatio je za ruku. Nalazila se na najsigurnijem mestu na svetu. Možda je upravo živela najsrećniji trenutak, ako se trenuci sreće uopšte mogu meriti.

Upila ga je pogledom, a zatim sklopila oči. Pokušavala da ureže u pamćenje svaku crtu njegovog snenog lika. Strahovala je da će doći dan kada će poželeti da ga vidi pred sobom, ali njegov lik neće moći tek tako da se ukaže. Dosetila se. To što je sada bilo tu pred njom, i to što se stvaralo ispod kapaka, preneće na papir. Možda nije znala da piše i opisuje, ali jeste znala da naslika i oživi.

slika 126 Trenuci sreće

U njegovom zagrljaju se osećala najsigurnije

Izmigoljila se iz anđeoskog zagrljaja i potražila olovku i hartiju. Počela je da stvara naizgled nepovezane linije, koje su se pretvarale u crnu i gustu kosu. Na trenutak je zastala i prstima je raščešljala. Pre nego je nastavila da crta oči, nos i usne, osetila ih je pod jagodicama, prelazeći i preko obraza, nežno, da ga slučajno ne probudi.

Usredsređena i udubljena u delo nije primetila da je počeo da otvara oči. Posmatrao ju je koji tren tako zanesenu, a onda joj navukao preko ramena bratelu koja je nestašno skliznula i tek tada joj privukao pažnju. Gledao ju je ponosno. Prvi put se odvažila da, osim pejzaža i prirode, nacrta portret.

Kada je završila, na dnu crteža stavila je potpis onako kako se i on potpisao na njeno srce. Ne olovkom, već osmehom. Stidljivo mu je pružila papir. To ju je nagnalo da spusti pogled i, vrteći prste, sačeka njegov sud.

slika 226 Trenuci sreće

Ljubio joj je čelo, nos, pa usne, a onda je uzeo u zagljaj

Nekoliko trenutaka pažljivo je proučavao crtež, zatim je ustao i prislonio ga na zid, kao da potvrđuje da će upravo na tom mestu najlepše stajati. Mami joj osmeh koji prati olakšanje. Odložio je hartiju i primakao joj se. Ljubio joj je čelo, nos, pa usne. Uzeo ju je u zagrljaj, želeći je da joj još jednom pokaže koliko je, zapravo, voli.


Jovana Jovović studira novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije, piše kratke priče i beleži citate i omiljene delove iz knjiga koje čita. Možete ih pronaći na njenom blogu. Obožava Beograd, voli Novi Sad i uvek se vraća u Bar. Leto ne može da zamisli bez mora.

Comments