Ova serija će te inspirisati da se boriš (i izboriš!) za svoja ženska prava!

Da li će nam razvoj veštačke inteligencije doneti zastrašujuću distopijsku budućnost?

Detaljan vodič za odabir pudera prema tipu kože – koji će ti savršeno odgovarati!

Zašto je ishrana bogata antioksidansima idealan način da na zdrav način ubrzaš metabolizam i pripremiš figuru za leto?

Zašto nas je maskara obogaćena ekstraktom kokosa oduševila – a sigurni smo da će i tebe! (BLOG)

NAGRADNI KVIZ: Odgovori na svega 6 pitanja i pronađi savršen puder za svoj tip kože!

Fashion vintage stil uz koji ćeš biti prepoznatljiva na maturskoj večeri

Jelena Gavrilović o modi, trendovima i stilu: “Patike su postale moj novi modni fetiš!” (INTERVJU)

Kako da 40-te budu nove 20-te: Ako još uvek ne koristiš ovaj sastojak u nezi kože lica, bilo bi dobro da počneš!

Air Max revolucija uz the Spot

Trenutak borbe, spoznaje i vriska

Trenutak borbe, spoznaje i vriska

Raspravljanje o uslovima, o vremenu u kome živimo, analiziranje najuočljivijih, ali i onih poražavajućih karakteristika istog, kao i beskrajno jadikovanje usled pojedinih pravila koje diktira, postala je glavna okupacija današnjice. Živimo u svetu trgovine ljudskim emocijama na kojima se zarađuje onoliko dobro koliko je čovek sposoban da njima upravlja. Istakla bih jednu poražavajuću, zataškanu i zatrpanu istinu da čovek, usled datih okolnosti koje taj oblik sveta i tržište emocija postavljaju, polako gubi svaku svest o samoj suštini, željama i sposobnostima svog sopstvenog bića plašeći se da ga oslušne, a kamoli sasluša.

Čovek je sve manje i manje okrenut ka sebi, potčinjen i usredsređen samo na opšta pitanja, probleme i rasprave. Reality show format televizijskih emisija nikada nije bio tako popularan, dok je sada glavna preokupacija mladih – kako izaći iz sveta anonimnih i postati slavan. I kako je za mene vrhunac dokolice, prostakluka i gluposti bio izbor za najboljeg prijatelja Paris Hilton, izgleda da je ova trtuljica priredila samo dobru uvertiru. Tržište emocija za sobom povlači i tron na kome se ljudi masovno postavljaju u takmičarske pozicije jer je izgleda najlakše zaraditi na ljudskom prostakluku u halapljivoj želji za onim precenjenim trenutkom slave u kome samo vide spas i beg od ličnog nezadovoljstva. Da li je sujeta pokretač malograđanskog sveta kojima su drugi jedino merilo ličnih vrednosti? Šta li se krije iza tog opšteg nezadovoljstva, zavisti i kompleksa koji takmičarski duh bacaju u jedan sasvim drugačiji i potčinjeni oblik?

Reality show emisije su samo jedan od primera utapanja u masu, plutanja i ništavila duše koja je sve svoje duboke želje, glasove, snove i misli potopila i postala predani, uniformisani i potčinjeni rob kime je, kao takvim, najlakše manipulisati. Sama srž problema leži u istini da ljudi ne samo da ne tragaju za svojim suštinskim bićem, tj. za samim sobom, već beže u strahu od sopstvenih želja, stavova, a što je najtužnije, sposobnosti i vrednosti. Jedinstvenost je na ceni , ali ljudi jednostavno odbijaju samu pomisao da su joj dorasli, slede tuđe zahteve i smernice umesto svojih, nikako da se nadive kreacijama Marijane Mateus, a kad izlaze piju samo Rosu jer to tako umijeno i prefinjeno zvuči. Trenutak buđenja i svesti je tako izostavljen dok su i oni večiti lideri počeli da se koprcaju i potčinjavaju ovim tek pridošlim. Sve se vrti oko toga ko će koga pojesti i ko je lepši, mlađi, zategnutiji i simpatičniji (i to je uveliko krenulo da se trenira).

Mnogi imaju potrebu da učine druge sebi sličnim, nametnu svoje stavove umesto opravdavanja istih, i ubede sagovornika da su u pravu. Taj vid pravde ne postoji, a ova sumanuta ali i jako česta ljudska potreba proizilazi iz same sujete i potrebe da se vlada i manipuliše. To je jedan od razloga zbog koga je jako bitno kakvim smo osobama okruženi, a pre svega sa kojima od njih upoređujemo i formiramo naše ideale. Najveće bogatstvo je imati prijatelje sa kojima čovek moše da deli svoja zapažanja, patnje, ideale ili stavove a da nikada ne oseti potrebu te osobe da nametne svoje, već razmenu jedne dobre energije koja inspiriše, pokreće i pleni.

Ljudi se ne prepoznaju i ne privlače usled istih ili sličnih stari koje vole, već usled emocija koje dele dok pričaju o tim stvarima. Da li vas pre oduševi činjenica da vaš prijatelj ili partner voli istu knjigu kao vi, ili emocija, energija, ushićenost i svest dok priča baš o onom delu koji se i vama najviše dopao? Emocije spajaju ljude, stvaraju impozantna umetnička dela, čine jednu osobu lepom, privlačnom i zavodljivom, plene i plaše, a na osnovu njih odlučujemo i biramo.

Ipak, moramo razgraničiti samu razmenu energije i inspiraciju koju nam pruža taj vid odnosa, i padanje pod uticaj glasova drugih ljudi, ali i knjiga, sećanja, uspomena, zvukova i svih drugih stavki kojima smo svakodnevno okruženi. Najvažnija stvar je da naučimo kako da osvestimo, izdignemo, ali pre svega prepoznamo svoj glas među svim ostalim. Odglumiti formirano mišljenje, zadovoljstvo i ostvarenu ličnost ponekad i nije tako teško, ali šta se dešava kada se na kraju dana sklupčamo u svoju fotelju ili samo popnemo na sims prozora i posmatramo grad i noć? Mnogi od nas tada pale muziku ili TV, čisto da bi se nešto čulo u pozadini. Plaše se tišine i svog unutrašnjeg vriska pojedenih snova, ugušenih želja i neispoštovanih kvaliteta.

Svet u kome živimo nas svim silama odvlači od suštine našeg bića, ali zato postoji neprestana borba, dobro i zlo, dinamika i kontinuitet. Norme određuje i diktira samo pojedinac, a njih pravilno rasuđuje i spoznaje samo ukoliko uspe da pobedi u najvećoj životnoj borbi – da bude ono što jeste.


Marija Gavrilović je devojka koja živi za skijanje, maštanje, slan miris mora i šoping. Nikada joj nije dosadno. Inspiraciju pronalazi svuda, a kreativnu energiju usmerava ka svima koji umeju da je prepoznaju. Voli penušava vina, vatru u kaminu, noć, sneg, bambuse, talase i jake mirise.

Editors choice