Znate ono zaprepašćenje kad vaš čovek – indiferentan, gunđalo, mrzovoljan i isključen – pritrči pa pridrži vrata nekoj gospođi u samoposluzi, uzme joj kesetine i odnese do kola.
Ili uzme alat i ode kod komšinice i za sat vremena popravi ono za šta je prošli put gunđao dva dana i na kraju zvao kolegu da mu pomogne da sredi u vašem stanu, a onda je kolega popravljao, a vaš čovek je donosio pivo i glumio instrumentarku.
Ili kad vam dođe sestra u goste, a on kaže uuu, svastika, al’ si se podmladila, nova farba, nova frizura… i nemoj više da mršaviš, ovako si baš taman.
I vi zinete i ne znate šta da kažete i bojite se da progovorite, da ne biste počeli da njačete i kokodačete.
A rekli biste mu, onako po srpski, sa neizbežnim slanjem u tri majčine.
Znači, primećuje, a? Kad nekoj drugoj ženi nešto treba, on odmah vidi, odmah priskače u pomoć, ma džentlmen jedan i vitez okruglog stola u jednoj osobi. Ričard Gir i Šon Koneri mogu da uzimaju časove kod njega, sunce li mu bezobrazno!
