Prva ljubav
Dešava se obično u doba adolescencije, ali je jednako razorna i ako vas zadesi u zrelije doba. Kad prvi put osetite koliko ste ranjivi u odnosu na nekoga koga do skoro uopšte niste poznavali, koliko ste bespomoćni pred navalom osećanja, koliko ranjivi i koliko spremni na bilo šta zbog nekoga – čini vam se da vam je to sama sudbina servirala, da ste našli svoju srodnu dušu i da sad samo treba da živite svoj hepi end. Ali to je tek početak – svih onih ljubavnih horora koje tek treba da shvatimo kao realnost, a ne kao božiju pakost. Srećni krajevi ne postoje u realnosti, a naročito ne kad su u pitanju prve ljubavi. One nam ostave ožiljke, koji govore da smo došli iz rata i da smo preživeli. Ponekad su ti ožiljci tako duboki i ružni, da se celi osećamo kao loše zarasla rana, koja može da prokrvari svakog momenta. Prva ljubav nam ugradi automatsku navigaciju, koja uporno traži istu frekvenciju u svakoj sledećoj vezi. Ali nalazi samo odjeke i tragove. Navigacija je u blokadi i ljubavni život baguje. Dugo, dugo.
