S vremena na vreme, umorimo se sami od sebe. U mraku, kada nam naše misli osvetle put – a on je zapušten, brdovit i strašan, znamo da je vreme da nešto promenimo. Najteži deo je što zapravo moramo da promenimo naše misli i shvatanje sveta oko nas. Nekada osetimo da nas naša negativnost jede i moramo nešto hitno da preduzmemo pre nego što nas pojede. Nekada shvatimo da smo kroz život išli previše naivno, pa želimo da očvrsnemo i više cenimo sebe. Možda smo previše osetljivi, možda život doživljavamo previše ozbiljno i ne ostavljamo prostora za zabavu, možda su nam se prioriteti pomešali. Fokusirani na karijeru, potpuno smo zapostavili neke druge vrednosti koje nas čine srećnim, kao što su ljubav, porodica ili prijatelji.
U kom god segmentu da ste se prepoznali, čestitam. Prvi korak ka menjanju mindseta je shvatiti da vam je promena potrebna. Ali često se negde u procesu izgubimo i onda se osećamo kao kuče koje uporno vija svoj rep. Pročitajte u nastavku teksta koje su to najčešće greške koje pravimo kada odlučimo da promenimo pogled na svet.
Želimo promenu, ali ne verujemo da smo sposobni za nju
Ono što kažemo i ono što mislimo su potpuno dve različiti stvari. Niko od nas nema dobru vilu za kumu, i nije dovoljno samo da poželimo nešto i bibiti-babiti-bum – neko će zamahnuti štapićem i sve će nam se ispuniti bez imalo truda. Ne samo da moramo da radimo na promenama, već i da zaista verujemo da smo sposobni za njih. “Vuk dlaku menja, ali ćud nikada” pomalo su babske priče, jer iako ljudi možda ne mogu da promene svoj karakter, i te kako mogu da promene svoj mindset. Možda mi nemamo dobru vilu, ali je Pepeljuga imala, i ona joj je rekla da “čak i čudima treba vremena”. Isto je tako i sa promenama – treba im vremena, ali i verovanja.
