Sklone smo da odmah okrivimo muškarce, njihovu zatvorenost, nesklonost da se u vezi potpuno predaju, kukavičluk i uopšte, da im pripišemo sve one osobine koje nas kod muškaraca nerviraju i izbezumljuju. Da im jednostavno generalno zamerimo što su muškarci, što nisu dovoljno senzitivni, a ni dovoljno praktični, ili su praktični onda kad nama treba da budu senzitivni i obrnuto. Beskrajni su načini na koje možemo da im prebacujemo što su muškarci i nemamo prava da se ljutimo kad oni rade isto to – prebacuju nam što smo žene, generalizuju nas i ne pokazuju poštovanje.
Da se ne bi stalno vrtela u krugu razočaranja u kome ti se u svakoj vezi ponavlja isti scenario i završava se tako što se osećaš izdano, odbačeno, iznevereno i potrebno ti je da dugo boluješ – do prve sledeće prilike kad opet uletiš u neku vezu sa istim entuzijazmom koji te je već više puta doveo do istih rezultata – pokušaj da preispitaš sebe uz pomoć najjednostavnijih pitanja, na koja treba sebi da daš najistinitiji odgovor.
Da li stvarno želim ozbiljnu vezu?
Zapravo, prvo pokušaj da definišeš ozbiljnu vezu, jer to možda nije ono što ti zamišljaš, ili što si radila do sada. Koliko ozbiljna treba da bude veza? Brak? Da li je to partnerstvo, u kome ti je muškarac ljubavnik i najbolji prijatelj? Treba li da delite svakodnevicu, ili ti zapravo teško pada da nečije prisustvo narušava tvoj komfor? Kakav oblik ozbiljne veze zamišljaš, šta je ono što je tebi dobro, prihvatljivo i izvodljivo – a ne ono što se smatra uobičajenim. Možda ti zaista uopšte ne želiš da se obavezuješ i da sa nekim deliš život, već ti je stalo samo do romantičnog dela odnosa. Možda bi mogla večno sa nekim da se zabavljaš i da ne menjaš način života. Možda ne želiš decu. A možda želiš da imaš brak i porodicu. Vidiš, kad stvarno znaš šta želiš, ta želja je bezuslovna, rasterećena svih “ako” “ali” i “kad bi” i ima neobičnu snagu da privuče u tvoj život to što želiš.
