Napomena: Svaka sličnost sa stvarnim likovima i događajima je slučajna.
Razgovor između zaljubljenih i zaluđenih, na početku veze:
On: “Draga, nešto razmišljam, onako bezveze, ne interesuje me puno, nego eto tako… Koliko si ih ti imala pre mene?“
Ona: (procvrkuće umilnim glasom) “Dušo moja, ti si mi treći…“
Treći, peti, deseti – koga je briga? Zašto to muškarci pitaju? Em žena neće reći istinu, koja je uvek više ili manje od tri (logično), jer ju je u oba slučaja sramota (manje – konzervativna, više – raspuštenica), em treba da budu srećni, jer je “treća-sreća”, zar ne? Srećom po mene (i njega), ja nisam dobila na tacni to pitanje, ali ono što mene progoni je broj tri. Baš kao i onog nesrećnika sa radija broj jedanaest.
U savremenom i naprednom životu današnjice, instant rešenja svega mogućeg zaokupila su našu pažnju. “Minut pire”, praćeno “minut supom” i još neizmišljeno “minut pile” uz sve to. Mašine za pranje suđa – tutneš sudove unutra, ubaciš tabletu (obavezno sa “trriple action“ sistemom) i mirno odgledaš jednu epizodu turske serije, dok se to sve ne završi. Čujem li ja to španske? Pa, vi niste u toku! Ako hoćeš i kafu uz dozu “Zašto je Mustafa poljubio Dželjanu, kad mu je to sestra od baba-tetke, koja je nekad bila sa Bajazitom“, onda lepo uzmeš kesicu 3 u 1 proizvoda. Šećer plus mleko plus kafa.
Moje izmišljeno instant rešenje ne tiče se ni jela, ni pranja sudova ni kafe, već muškaraca. Pa da krenemo sa sastojcima.
Stanoje (šećer):
Opis: plava kosa, plave oči, visok i zgodan
Mesto upoznavanja: školsko dvorište
Prvi izlazak u kineski restoran, dok nam Đing Cu servira flambirani sladoled u jednoj posudi, i donosi nam dve kašičice, da jedemo u dvoje. Kao prave zaljubljene ptičice. Jao, kako je to “slatko”. Posle dva dana i u sred noći, spavam kao zaklana u svojoj sobi, kad me, kao u najgoroj noćnoj mori, budi drekanje. “Tina! Volim te! Ti si moja ljubav najveća!!!“.
S obzirom na to da sam ja jedina osoba u komšiluku koja se baš tako zove, izlećem na balkon i imam šta i da vidim: Stanoje u blaženom, pijanom stanju stoji ispod moje terase a la Romeo.
“Jesi li ti normalan?! Ne deri se tako! Idi kući, sutra ćemo da pričamo!“, nimalo julijanski prosikćem na njega.
“Je li, mali, znaš li ti koliko ima sati?“, na scenu stupa grmeći glas mog tate “Kapuletija“, nimalo prijatnog izgleda. Stanoje nestaje sa pozornice brzinom svetlosti. Pregršt ruža, ljubavnih pisama, zamalo i prošnja – odvijali su se tih dana.
Sve je pomalo odisalo davljeničkom prirodom, pa sam morala da obavim razgovor sledeće sadržine: “Stanoje, ti si divan dečko, ali…“
Patetika-otpisano!
Radoje (mleko):
Opis: crna kosa, crne oči, visok i zgodan
Mesto upoznavanja: sedeljka kod drugarice
Prvi izlazak je bio odlazak na ugovaranje poslovnog sastanka, pa tek onda piće u dvoje. Sedim u pozadini zaključivanja poslovnog ugovora, ćutim kao mula i osećam se kao poslovna pratnja. Opraštam mu propust i odlazimo na pravi pravcati sastanak. Iz kurtoazije ga pitam kako ide posao, a na moju žalost kreće otprilike ovakva navala reči: “Bruto, neto, poslovođa, nabavka, roba, kamioni, avioni…“. Gledam ga unezvereno i mislim u sebi kad će prestati. Posle razmišljam, možda je čovek bio pod pritiskom, treba mu pružiti još jednu šansu. Drugi sastanak, treći, peti – svi oni počinju i završavaju sa: “Moj posao … je najbolji na svetu!”
Završavam ja i dodajem: “Znaš, Radoje, ti si divan momak, ali…“
Radoholičar – otpisan!
Idemo dalje.
Miloje (kafa):
Opis: smeđa kosa, zelene oči, visok i zgodan
Mesto upoznavanja: Diskoteka
Prvi izlazak u obližnji kafić, prepun ljudi. U sred moje priče o svojoj budućnosti, macan se okreće za devojkom “boli glava“ i nonšalantno mi kaže: “Viđe li ti ovu?“. Veni, vidi, viĐi. Videh. Vidim ja i koliko je sati, ali pomislim da možda još nisam zakasnila.
“A, što misliš da odemo mi da se provozamo mojim Audijem malo do Kotora, na piće?“.
Klimnem glavom, odlazimo do Kotora, kad baja kreće pravo u diskoteku. ‘Ajde da probamo i to – prvi sastanak, pa diskoteka. Gužva u diskoteci, jedva se provlačimo, a on “slučajno“ nabasa na svoje društvo, predstavlja me i mi ostajemo za stolom. Osećam se gore nego ona mula sa Radojem i pokušavam nekako da se opustim uz alkohol. Ture se ređaju, meni je sve gore, a moj date-momak ne obraća pažnju na mene. Privlačim ga sebi, da mu objasnim kako hoću da idem kući i da on slobodno može da se vrati svom društvu, nakon što me odveze. Posvećuje mi sekund svog vremena, pre nego što spazi dugonogu plavušu sa izraženim poprsjem i napumpanim usnama. Grabi svog druga za biceps i viče: “Šćepane, viđi ovu, kukala ti majka! Kako bi se ja ‘odmorija’ pored nje! A viđi joj dušuuu!“, a sve to propraćeno simuliranjem obrisa grudi.
Sledi moj okret i pravac izlaz.
Kuckanje poruke sledeće sadržine: “Miloje aka ‘Viđi ovu, viđi onu’, ti NISI divan momak i ‘ajde zdravo!“.
To su samo tri sastojka, samo tri tipa onoga što može da se nađe pojedinačno u svačijem životu. Ali, ja ipak govorim o onome što se zove “3 u 1“. Da li postoji neko ko je:
– Romantičan, ali u granicama normale
– Odgovoran u vezi sa poslom, a da to ne preraste u zavisnost
– Šarmantan i džentlmen, ali ne umišljen i izveštačen
Što me dovodi do Njega. On je jednostavno ON. Nema ime – univerzalan je. Ima crnu, plavu ili smeđu kosu. Ima crne, plave ili zelene oči. Visok je, srednjeg rasta ili nizak. Mršav, krupan, nabildovan ili jednostavno dobro građen. ETF-ovac, pravnik, naučnik, književnik, radnik. Pametan je, duhovit, neodoljiv, snalažljiv. Ima mali razmak između prednjih zuba, baš kao Madona. Ima mladež iznad usne, koji naprosto obožavate. Ima najlepše muške ruke na svetu i prstima vam prolazi kroz kosu dok vas uspavljuje. Nije mu teško da vam pošalje buket i napiše “Za moju najveću ljubav“. Ima posao koji voli, ali ga ostavlja ispred vrata vašeg stana, jer zna da sledi vreme samo za vas dvoje. Ima milion žena oko njega koje pogleda ili ne, ali nikad ne dozvoljava da vi primetite išta. Uvek vam ponavlja “Žizel je malo dete za tebe“, dok se samokritički gledate u ogledalu.
Možda sam ja nepopravljivo romantična, ali znam sa sigurnošću da će svaka žena u svojoj šoljici kad-tad dobiti savršen “3 u 1“. Da sa njom gleda tursku seriju, a ona da uči kako se igra “Counter Strike“. Da onda raspravljaju u nedogled da li će se slušati Rijana ili Eminem. Da je on golica do besvesti, a ona da vrišti, dok oboje ne završe na podu. Da uvek i večito teraju inat sa ljutnjom i ćutanjem posle svađe, ne bi li druga strana popustila. A onda se zateknu u kuhinji, na pola puta, kako su krenuli jedno drugom da se izvine i da se zagrle.
To je njihovo vreme, i trajaće zauvek ili nešto malo preko toga. To je vreme svih nas i naših sadašnjih i budućih, malih i velikih, ozbiljnih i detinjastih, srećnih i još srećnijih ljubavi. A to vreme tek dolazi, jer “samo je vreme sposobno da proceni koliko je ljubav važna u životu“.
Tina Bunjevački je nepopravljivo romantična, čak i kada tome nema mesta u nekoj situaciji. Svako jutro kaže sebi “Od sutra počinješ da učiš i vežbaš” i skoči na čokoladu, kafu i pisanje bloga. Često ukucava na pretraživačima “crno-bele fotografije” i “Impresionizam Van Goga”. Obožava dan kada ode u staru novinarnicu i kupi brdo novina pre X godina, kako bi seckala najzanimljivije članke. Zacrtani cilj: 58 kilograma i sledeća Anna Wintour.
