Samopouzdanje je jedna od najvažnijih stvari koje tokom života stalno osvajate, balansirate sa njom, trudite se da vam se ne okameni u aroganciji, da vam ne nestane baš onda kad vam najviše treba i – da se snalazite kad nemate ni mrvicu samopouzdanja, nestabilni ste, nervozni i zabrinuti. Oni koji stalno pate od manjka sampouzdanja, poznaju sve horor situacije, u kojima mogu da se nađu. Poslovni sastanak – o ne, biće neprijatno, šta ako me sad nešto isprozivaju, ili ako moram da govorim pred svima, uh, šta da izmislim da to izbegnem, znam, pašću niz stepenice! Dejt sa tipom koji vam se sviđa – koliko sam samo debela u ovome, nemam šta da obučem, nikako štikle, saplešću se i poginuću verovatno, ma što bih se trudila uopšte, kad nema šanse da mu se dopadnem, a zašto da se izlažem poniženju, kad mogu i da ne odem? Prvi seks sa novim tipom – nema šanse, ja ovo ne mogu, pa čuje se iz aviona kako mi krči stomak, bruka, šta će čovek da pomisli, bože, ja sam zaboravila kako se ovo radi, misliće da nešto nije u redu sa mnom, a možda sam u međuvremenu postala frigidna i toliko mi cvokoću zubi da samo mogu da stegnem vilice, ne mogu ni da ga poljubim, a kamoli nešto drugo, jooooj…
Da ne pričamo o situaciji kad vam pogrešno vrate kusur, a vama blam da se razračunavate i tražite svoje pare, a ko zna, možda je u međuvremenu i poskupelo to što stalno kupujete, dodali mu još jednu nulu, moguće je. Ili o bilo kojoj drugoj situaciji u kojoj vas nešto neviđeno smara, maltretira i siluje vam mozak, a vi ste pristojni, kulturni i potlačeni, jer ne možete da se odvažite da ustanete i odete ili zamolite za tišinu, ili da zahtevate drugačiji tretman. Niti o tome kako se osećate zbog toga kao buba, koja samo izvrdava i zavlači se u rupe, da je neko slučajno – ili namerno – ne zgazi. Samopouzdanje i samopoštovanje su vam u istom paketu, pa vi vidite gde je taj poštar i šta je sa vašim paketom. Ali najpre morate da savladate neke fazone, da biste možda mogli da nazovete poštu i pitate gde se to vaš paket zagubio.
