Kašnjenje je jedna od najgorih navika u društvenom smislu – zbog ovoga nervirate prijatelje, imate problema na poslu, a dešava se i da propustite autobus kojim ste planirali da krenete na odmor. Nervirate i sami sebe i stvarate sebi probleme tamo gde bi sve išlo glatko, samo da niste zakasnili “akademskih” petnaest minuta.
Danas se živi brzo i organizovano, a rokovi nas presreću na svakom ćošku i ako patite od navike kašnjenja, uvek ćete juriti, završavati stvari u poslednjem trenutku i rizikovati da ih ne završite. Potrebno je da naučite da poštujete svoje i tuđe vreme, da ne gledate na sat kao na smrtnog neprijatelja i da se bolje organizujete, a stručnjaci predlažu da pokušate sa ovom strategijom.
Pomerite sat deset minuta unapred
To je dobra strategija, ali ima jednu manu – ljudi to često urade, znajući svoju lošu naviku da se razvlače i odugovlače, a onda svaki put kad pogledaju na sat, pomisle kako imaju “ušteđenih” deset minuta i da to znači da imaju dovoljno vremena, i onda opet zakasne. Kad pomerite sat, ponašajte se kao da pokazuje tačno vreme – nemojte računati na tih deset minuta – to je trik u ovom triku, a ima još jedan, koji vam može pomoći da prestanete da mislite o tome da imate vremena. Podesite sve satove koje imate tako da malo žure – dva minuta, četiri, šest – svaki sat podesite različito. Tako ćete izgubiti orijentaciju – zaboravićete koji ste sat na koliko minuta “ubrzali”, a to će vam pomoći da se i sami ubrzate.
Beležite sve obaveze u kalendar
Poslovne, lične i porodične – sve obaveze upisujte u jedan kalendar, u jedan rokovnik, ili folder. Tako vam se neće desiti da zakažete odlazak u bioskop na koji ne možete da stignete na vreme, jer prethodno imate neki poslovni sastanak. Dobra organizacija je pola posla u svakom poslu, pa i u postizanju tačnosti.
Ne zaboravite vreme pripreme
Kad izlazite iz kuće, ne možete se momentalno stvoriti u automobilu i krenuti, ili odmah sa praga ući u gradski prevoz. Dakle, ako vam do posla ili mesta sastanka treba dvadeset minuta vožnje, izračunajte koliko vam vremena treba od zaključavanja vrata do dolaska na stanicu, ili do mesta gde vam je parkiran automobil, a u zimskom periodu uračunajte i vreme zagrevanja motora i čišćenja snega sa auta. Računajte vreme koje vam je potrebno da spakujete stvari, predvidite gužvu na putu i uopšte, računajte na to da će nešto neplanirano iskrsnuti u poslednjem trenutku (jer vam se to stalno dešava) i ostavite dovoljno vremena za taj poslednji trenutak.
