“Comi on tako nije tvoj tip.”
Gledam ga, drugarica je u pravu, baš nije moj tip. Na par minuta sam ga čak i otpisala samo zbog toga. A onda sela da porazmislim o tom mom “tipu”. Nije to baš precizno određeno, ali neke osnovne smernice postoje, naravno. Koliko puta sam ja to zaista bila u vezi sa mojom “tipom”?
Presabiram se nešto, bilo ih je, nije da nije. Ispunjavali su skoro sve zahteve, ma bili “savršeni”. Ali ni sa jednim (bez greške, opet sam se sabrala i oduzela, stvarno ni sa jednim) koji je kao bio moj tip, nije uspelo. Da li smo bili u vezi pa to nije ličilo ni na šta, ili smo se sviđali pa ni od toga nije bilo ništa, uglavnom ni sa jednim nisam bila srećna. I zašto ja onda i dalje furam tu priču o mom “tipu”?
