Trg Muzeja (Museumplein) nalazi se u centru Amsterdama. Dobio je naziv po brojnim muzejima koji se nalaze u okruženju. Neki od njih su Rijksmuseum, Van Gogh, Stedelijk i Diamond. Trg je, takođe, poznat i po brojim manifestacijama, festivalima i okupljanjima. Armin Van Buren (Armin Van Buuren) počastvovao je holandsku fudbalsku reprezentaciju 2010. godine na Trgu Muzeja izvodeći pesmu Swedish House Mafia.
Trg je rekonstruisan 1999. godine od strane arhitekte Svena Ingvara Andersona (Sven-Ingvar Andersson). Iako su ispred muzeja redovi, što je pojava u svim evropskim prestonicama, posetioci su strpljivi, čak su mirne i bebe u kolicima, koje roditelji od kolevke uče da se navikavaju na ovakve obilaske. Kako je red ispred Van Gogovog muzeja manji od onog ispred Rejksmuseuma, a jedan od drugog su na minut hoda, posetioci se ipak odlučuju da prvo obiđu Van Gogov muzej. Pravi vlasnik zaostavštine Van Gogovih dela je Fondacija Van Goga, dok muzej samo zadržava pravo da ih čuva i izlaže. Ovde se nalazi najveća kolekcija umetnikovih, kao i znatan broj slika, crteža i skulptura, drugih stvaralaca 19. veka. Zastupljeni su umetnici čija je dela kopirao, kao i drugi impresionisti, uglavnom njegovi savremenici i prijatelji, među kojima su imena vodećih francuskih umetnika od 1840. do 1920. godine. Sa više od 200 slika, 500 crteža i značajnom arhivskom građom, ova institucija nije samo hodočašće svetskih entuzijasta, već i neiscrpan izvor za detaljno proučavanje Van Goga i vremena u kojem je živeo.
Rijksmuseum, neo-gotička palata, koju je osnovao Viljem Oranski (Willem van Oranje-Nassau) i gde je smešten najveći nacionalni muzej Holandije, koji sadrži slike, primenjenu umetnost, porcelan, srebro i skulpture sa Azijskog kontinenta. Zdanje se trenutno renovira, ali Filips (Philips) krilo, u kome se može videti “crème de la crème” muzejske kolekcije najvećih umetnika Holandije i Flandrije, stalno je otvoreno. Mada se u Rijksmuseumu nalaze i mnoga druga ostvarenja, poseban je upravo po tome što izlaže mnogobrojna dela holandskog slikarstva.
Razvoj Rembrantovog (Rembrandt Harmenszoon van Rijn) stila ne može se nigde bolje sagledati nego u njegovoj zemlji i ovom muzeju koji čuva 22 njegove slike, oko hiljadu bakropisa i stotinu crteža, što predstavlja najpotpuniji fond njegovih dela. Pored majstora nad majstorima – Rembranta, sjajno su zastupljena i dela Johanesa Vermera (Johannes Vermeer), čije su slike malog formata posebno karakteristične za holandsku umetnost.
Najbolja zbirka dela moderne umetnosti nalazi se u muzeju modernih umetnosti Stedelijk na Museumpleinu. Zbirka uključuje radove međunarodne i holandske umetnosti od sredine 19. veka. Tu se nalaze radovi Pikasa (Picasso), Sezanea (Paul Cézanne), Šagala (Марк Шагал) i Monea (Oscar-Claude Monet), kao i fotografije, video prikazi, filmski i industrijski dizajn. Noviji umetnici čija su dela, takođe, predstavljena u ovom muzeju su: Mondrijan (Piet Mondriaan), Kuning (Willem de Kooning) i Lihtenštajn (Roy Lichtenstein).
Trg muzeja (Museumplein) od podneva do deset uveče gosti strana i domaća imena DJ-scene, a u vreme proslave kraljičinog rođendana 30. aprila, dana kada Holandija slavi praznik “nacionalnog jedinstva i zajedništva” i ljudi su odeveni u boju kraljevske porodice (Huis van Oranje-Nassau) – narandžastu.
Prethodne tekstove iz serijala “Trk na trg” možete pročitati ovde.
Ana Pantić je student novinarstva, multitasker i folkloraš već više od decenije. Jedino je ljudska glupost može pošteno iznervirati, nikad se ne kaje za ono što uradi, voli kvalitetne ljude i lepe stvari, živi za putovanja i dobru knjigu, užasno je tvrdoglava i zato neizmerno poštuje one koji to znaju da trpe. Smatra da možemo upoznati sami sebe tek kada otkrijemo sopstvene granice, a vodi se citatom “Be yourself. Everyone is already taken.” Oscar Wilde.