Igra asocijacija. Najpre zažmuri. Kada izgovorim ime jedne zemlje, zamisli neki predmet, sliku, prvo na šta pomisliš kada čuješ, na primer… Srbija. Novak Đoković, znam. Ali možda i šljiva. Ili rakija. Ilioboje u šljivovici. A Švajcarska? Da, pomislio si na čokoladu. A ja sam pomislila na razglednice. U poslednje vreme, tačnije već godinama, poštari donose samo račune. A oduvek sam volela pisma. Napisala sam mnoga, ali me je bilo sramota da ih pošaljem… Sačuvala sam ih, a sa njima sam stavila i nekoliko razglednica: Slovačka, Italija, Francuska, Austrija… Nedostaje zemlja koja bi cela mogla da bude jedna velika razglednica, savršeno uklopljeniih boja i oblika. Kao da je oduvek takva postojala.
Na zapadu Švajcarske nalazi se Lozana, grad koji preko Ženevskog jezera svakoga dana, poput udaljenog ljubavnika, čežnjivo posmatra gorostasne Alpe. Pripada francuskom govornom području, a osim po ulicama koje podsećaju na tobogan, starim zdanjima i skoro nametljivoj lepoti, poznat je po tome što je u njemu smešteno središte Međunarodnog olimpijskog komiteta.
U samom centru grada nalazi se Place de Palud. Danas je jedan od najlepših gradskih trgova, a nekada, kako nas njegovo ime podseća, bio je močvara. Pažljivo čuvajući svedoke proteklog vremena, pokriven je kaldrmom i okružen vekovima starim zgradama, a svoju riznicu otvara samo pešacima.
U 17. veku trg je postao bogatiji za L’Hôtel de ville, zdanje koje je predstavljalo ekonomski, politički i administrativni simbol gradskog života. Pre nego što je postalo ukras, usamljeno zvono pri vrhu najvaljivalo je dolazak bilo kakve opasnosti.
U samom središtu nalazi se Fontana pravde koja potiče još iz 16. veka, ali umesto u originalnoj skulpturi, posetioci danas mogu uživati samo u vernoj kopiji.
20. vek doneo je trgu još jednu atrakciju. Udruženje trgovaca predstavilo je 1964. godine na nacionalnoj izložbi mehanički sat koji uz pomoć živopisnih figura predstavlja istoriju kantona Vo, kome Lozana pripada. Kako se predstava ponavlja svakog sata, ukoliko malo zakasnite, ne odustajte tako lako. Šoljica dobre kafe i ukusan kolač biće vam dobro društvo dok čekate kazaljku da odšeta svoj krug.
Ako ste se na trgu zatekli u sredu ili subotu, naoštrite sva čula jer to je dan za pijacu.
Do sledećeg trga,
Izvori fotografija: europeancitiesmarketing.com, smashmaterials.com, flickr.com
Prethodne tekstove iz serijala “Trk na trg” možete pročitati ovde.
Vesna Marić ima pregršt razloga da veruje da je u prošlom životu bila mačka: kotrljavo R, dečiju radoznalost, sindrom “noćno ludilo”, sposobnost da se uvek dočeka na noge, obaveznu dnevnu dremku, pa čak i kandže. Zato se uvek nasmeje kada je neko nazove kučkom. I, kao što je rekla Colette: “Ne postoje obične mačke”.