Svetu su čuda potrebna. I zato se Deda Mraz trudi da ih redovno proizvodi i distribuira širom naše kugle koja uopšte nije kugla. Svaki dan, a ne samo od Božića do Nove godine. Možda ga je na to naterao kapitalizam i možda je pre imao beneficirani radni staž, ali sada ima najsavremenije mašine i stvara čuda bez prekida. Ponekad ih se pre svih dočepaju pohlepni moćnici i police ostanu prazne… Znate već, to su oni dani kada je najveselija vest da u crnoj hronici ima jedan tekst manje nego juče. Kulturu niko ni ne pominje.
Ali čini se da postoje zemlje koje umesto nuklearnog oružanja tajno čuvaju svoje zalihe čuda. Mala-velika vrata francuskog sveta kriju raznolikost koja bi bez stida smela da se šepuri pred šarenolikom zemljom Alisinih avantura.
Na jugu magičnog šestougla, Tuluz je svoje blago smestio uz tok reke Garone. “Ružičasti grad”, kako ga još zovu zbog boje lokalne cigle, sve do Francuske revolucije važio je za glavni grad istorijske provincije Langdok, a danas je centar oksitanske kulture u Francuskoj.
Glavni trg, posvećen pešacima i okružen restoranima i radnjama, ujedno je i mesto odakle je najbolje započeti istraživanje grada koji je poznat po spomenicima iz različitih doba, bogatoj arhitekturi, kulturi i neizbežnim kulinarskim čarolijama.
Place du Capitole pokriva neverovatnih 12,000 metara kvadratnih i predstavlja administrativno sedište Tuluza. Pre nego što se inicijalna ideja o izgradnji kraljevskog trga krajem 17. veka razvila u današnju sliku, trg je pretrpeo brojne izmene.
Konstrukcija impozantne građevine u centralnom delu koja uživa najveću pažnju posetilaca započeta je još u 12. veku, a fasada na kakvu možete naići danas izgrađena je tek sredinom 18. veka. Izvesni period lepotica je bila ogrnuta belim ruhom, ali je 1951. vraćena boja karakteristična za celi trg. Iako se uloga Kapitola od sedišta većnice proširila na pozorište, njegov vekovima negovani značaj nije se umanjio.
Izuzev glavne kule iz 16. veka i galerije Anrija IV (Henri IV) iz 17. veka koje su očuvale originalani oblik, ostatak trga modifikovan je po planu rekonstrukcije u 20. veku. Pristup vozilima je ograničen, okolne zgrade uklopljene su u vizuelnu predstavu trga, a kao najnoviji ukras dodat je i oksitanski krst, delo slikara i skulptora Rejmona Moretija (Raymond Moretti), koji predstavlja 12 znakova zodijaka, 12 meseci u godini i 12 časova u toku dana.
Kada dobro obiđete velelepni trg, pre nego što odaberete savršeno mesto za predah, pogledajte i druge simpatične kafee i pokušajte da pronađete “Le Grand balcon”, hotel u kome je odsedao mnogima najdraži pilot na svetu, otac Malog princa:
“Vi uopšte ne ličite na moju ružu, vi još ništa ne značite. Niko vas nije pripitomio, i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao što je bila moja lisica. Bila je to obična lisica slična stotinama hiljada drugih. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja, i ona je sada jedinstvena na svetu.”
Do sledećeg trga,
Izvori fotografija: marc-quinton.blogspot.com, decouvrez.fr, carhirex.com, congrescno.org, naryves.com, cloudfront.net
Prethodne tekstove iz serijala “Trk na trg” možete pročitati ovde.
Vesna Marić ima pregršt razloga da veruje da je u prošlom životu bila mačka: kotrljavo R, dečiju radoznalost, sindrom “noćno ludilo”, sposobnost da se uvek dočeka na noge, obaveznu dnevnu dremku, pa čak i kandže. Zato se uvek nasmeje kada je neko nazove kučkom. I, kao što je rekla Colette: “Ne postoje obične mačke”.