Poput elegantne i pomalo hladne dame, Pariz će vas zadiviti svojom lepotom i začuditi svojom ravnodušnošću. Topao osmeh ćete morati da potražite na jugu.
Na pola puta imeđu Kana i Monaka dobrodošlicu će vam poželeti jedan od najposećenijih gradova Azurne obale, mesto u kome je Anri Matis (Henri Matisse) pronašao svoj dom: “Kada sam shvatio da ću svakoga jutra iznova gledati ovu svetlost, nisam mogao da verujem svojoj sreći… rešio sam da ostanem u Nici i u njoj sam proveo skoro ceo svoj život.”
Jedan dan šetnje i osvrt na uređene plaže između zelenih brda i svetloplavog mora, istorijske građevine koje podsećaju na narode koji su vekovima ranije gradili utvrđenja, ulice prekrivene mimozama, ružama i gerberima tokom karnevalske svečanosti, obilje morskih specijaliteta i raznovrstan noćni život objasnili bi vam slikarevu odluku.
Svoju bogatu istoriju i skok u moderni svet Lepa Nica (Nice la Belle) ujedinila je na glavnom trgu čije ime slavi istaknutog vojskovođu Andrea Masena (André Masséna). Reka Pajon nekada je presecala trg i delila ga na dva manja, ali je njen tok preusmeren i deo iznad nje popločan. Iako konstruisan u prvoj polovini devetnaestog veka, izgled početne tačke svih većih bulevara često se menjao. Rušenje kazina “Masséna” zarad osvajanja prostora, pretvaranje u pešačku zonu i izgradnja tramvajske linije koja preseca trg, samo su neke od faza kroz koje je prolazilo srce grada.
Konačan izgled predstavljen je 2011, kada je i Fontana Sunca (Fontaine du Soléil) dobila natrag centralnu statuu. Mermerni Apolon je zbog svoje nagosti u više navrata premeštan, ali prvobitna zamisao tvorca, Alfreda Žanioa (Alfred Janniot), o mitološkom prikazu sunčevog sistema kroz jednistvo Zemlje, Marsa, Venere, Merkura i Saturna zaokružena je povratkom boga Sunca.
Prostrani crno-beli pločnik, nalik na veliku iskrivljenu šahovsku tablu na kojoj se umesto figura neprekidno smenjuju ljudi, ukrašen je i nešto modernijom umetničkom vizijom, nazvanom Konverzacija u Nici (Conversation à Nice). Sedam ljudskih statua na visokim stubovima imaju ulogu kontinenata, a svetlo koje ih noću obasjava i prelazi sa jedne ka drugoj simbolično oslikava komunikaciju među narodima.
Želja da u mislima uramite boje i oblike koji vas okružuju možda vas navede da napravite pauzu na nekoj od obližnjih klupica, ali ako ste spremni za još izazova, na nekoliko koraka izvan trga naići ćete na “Galerie Lafayette”, robnu kuću koju ne smete zaobići, a ukoliko u vašoj trci kupovinu pobeđuje priroda, Bašta Alberta Prvog (Jardin Albert Ier) je vaša sledeća destinacija.
A bientôt!
Izvori fotografija: en.nicetourisme.com, cybevasion.fr, tourist-
Prethodne tekstove iz serijala “Trk na trg” možete pročitati ovde.
Vesna Marić ima pregršt razloga da veruje da je u prošlom životu bila mačka: kotrljavo R, dečiju radoznalost, sindrom “noćno ludilo”, sposobnost da se uvek dočeka na noge, obaveznu dnevnu dremku, pa čak i kandže. Zato se uvek nasmeje kada je neko nazove kučkom. I, kao što je rekla Colette: “Ne postoje obične mačke”.