Velike teme najteže je zagristi. Život, smrt i ljubav oduvek su razigravali nepca vrhunskih umetnika. Među njima svoje mesto našao je i Pariz, suvereni predstavnik sjaja i bede, nade i propasti, slobode i ograničenja; grad čija legenda nadživljava samu stvarnost.
U njegovom prvom arondismanu, nadomak Luvra, nalazi se jedan od kraljevskih simbola prestonice, trg Vandom, za koji je Pol Klodel (Paul Claudel) rekao: “Ovde Francuska dočekuje, ovde Francuska radi, ovde liči na samu sebe, potvrđujući svoje jedinstvo i svoju večnost tokom duge istorije.
Želeći da materijalizuje raskoš i moć svoje vladavine, 1685. godine Luj XIV ponudio je ideju. Žil Arduen-Mansar (Jules Hardouin-Mansart) ispunio je zadatak da zamisao prenese u okvire realnosti. Od 1699. do 1792. centralno mesto osmougaonog trga, nazvanog po istoimenom hotelu, zauzimala je statua kralja na konju. Nakon što ju je progutao talas Revolucije, 1810. godine Napoleon je na istom mestu odlučio da obeleži svoju pobedu na Austerlicu.
Stub visok 44.3 m, sa imperatorom na vrhu, i danas je prepoznatljiva asocijacija na mesto koje sledi ritam luksuza i umetnosti življenja. Bronzana traka, po priči nastala od 1200 topova otetih neprijatelju, ukrašena je nizom reljefa na kojima su prikazane scene iz borbi u kojima je učestvovala Napoleonova vojska. Razočaranje i bes iznikli iz poraza 1871. godine u francusko-pruskom ratu srušili su imperatora sa trona. Treća u nizu statua kasnije je vraćena. Slikar Gistav Kurbe (Gustav Courbet), zagovornik njenog uklanjanja, trebalo je da snosi troškove obnove, ali je umro pre nego što je uspeo da isplati prvu ratu.
Otvaranjem hotela Ritz poslat je poziv koji su samo bogati preduzetnici mogli da čuju i nova epoha je otpočela. Jedan za drugim strateška mesta u carstvu prestiža zauzimali su luksuzni hoteli, butici, zlatare, antikvarnice, galerije, banke i advokatske kancelarije. Počasno mesto zauzelo je Ministarstvo pravde. Fasade mnogih zdanja proglašene su istorijskim spomenicima, ali imena kao što su Hôtel de Vendôme, Park Hyatt Paris, Hôtel Westminster pravo blago kriju iza njih, u svojoj unutrašnjosti, gde, poput modernih skrovišta, pružaju zaklon imućnim klijentima.
Trojstvo moći, novca i zanata čvrsto vezuju trg Vandom za zemlju, ali, sa druge strane ogledala, umetnost, kreativnost i talenat daju mu priliku da poleti.
Osetljivost na lepotu odlika je plemenitih duša, ali neka vas ne zavede dijamantski sjaj ovog magičnog mesta, nastavite da istražujete. Prepustite se mnogobrojnim čudima koja vas čekaju možda samo nekoliko ulica dalje, jer: “Biti Parižanin ne znači roditi se u Parizu, nego se u njemu preporoditi.”, Saša Gitri (Sacha Guitry)
Do sledećeg trga
Prethodne tekstove iz serijala “Trk na trg” možete pročitati ovde.
Vesna Marić ima pregršt razloga da veruje da je u prošlom životu bila mačka: kotrljavo R, dečiju radoznalost, sindrom “noćno ludilo”, sposobnost da se uvek dočeka na noge, obaveznu dnevnu dremku, pa čak i kandže. Zato se uvek nasmeje kada je neko nazove kučkom. I, kao što je rekla Colette: “Ne postoje obične mačke”.